Џејмс Веб гледа у нове светове

Најновија студија показује да наследник „Хабла”, свемирски телескоп „Џејмс Веб” (СТЏВ), може да испита три новооткривене планете и да „види” има ли тамо живота. Планете, које се обрћу око свог домаћина на само 40 светлосних година од Земље, откривене су недавно. Истраживачи кажу да би СТЏВ могао да уђе у њихове атмосфере у потрази за животом након лансирања 2018. А да ли ће тако и бити, најновије је у низу питања у дебати која букти у астрономској заједници. Астрономи су коначно на технолошкој ивици одговора на вечно питање: „Да ли смо сами?” Иако је за НАСА овај задатак најважнији, досадашња потрага је спора и без нарочитих резултата па многи мисле да ствари ту просто не теку добро.

Крис Макеј, астробиолог из Калифорније, из Истраживачког центра „Ејмс”, тврди да је срамотно што НАСА има потребну технологију, а не трага за другим облицима живота, премда тврди да је управо то покретачка снага њених активности.

По мишљењу Макеја, програм за Марс наводи потрагу за могућим облицима живота као разлог постојања, а НАСА се уопште не бави тим питањем. Макеј наводи као пример ровер планиран за Марс за 2020. годину, који ће превасходно тражити знакове некадашњег живота на Црвеној планети. Уместо да одмах прионе у потрагу за микробима ванземаљаца, ровер ће одвојити узорке за које се НАСА нада да ће поједине мисије у будућности вратити на Земљу, где ће се даље испитивати могући облици живота. Макеј сматра да је ово велика грешка. А он није и једини који не подржава овај план.

„До одређене мере, ми смо научници које финансира јавност тако да је важно да барем покушамо да пронађемо то што већина жели, премда је то тешко”, изјавила је Џоана Барстоу са Универзитета Оксфорд, која је предводила истраживање откривања егзопланета у оквиру пројекта Свемирског телескопа „Џејмс Веб”.

Други део научника верује да истраживања не би требало да се темеље на мишљењу јавности. Кристофер Кер, научник пројекта потраге за ванземаљским геномом, сматра да би НАСА и друге истраживачке агенције требало саме да одлучују шта ће и када истраживати.

Сматрају да ваља водити рачуна да се можда неће открити ништа. Можда нема нити је икада било живота на Марсу. Што се нових егзопланета тиче, могуће је да нису у питању водене планете које врве од живота. Пука провера тога захтева 30 сати посматрања телескопом, „Хабловим” наследником, распоређених у току пет година. То је велика обавеза за један од најтраженијих телескопа у свету. У случају да се фокусирамо на поменуте планете на уштрб других, а ништа не пронађемо, да ли би било вредно тога? Потрага за ванземаљцима није једина мисија НАСА.

Кер каже да је потрага за животом фундаментално питање везано за људску потребу да сазна где је човеково место у универзуму. Али, истиче он, не заборавимо да то није једино суштинско питање. Управо више информација о Марсу, макар да тамо никада није постојало живо биће, за нас има велики значај да схватимо због чега је Земља другачија.

Драјер на крају закључује да би и они најнестрпљивији, чекајући да сазнају јесмо ли сами или не, требало да верују у НАСА. И у науку уопште.