Куба: рачунари у слободној продаји

Побољшање енергетске ситуације заслужно је за укидање неких од „апсурдних забрана” на изолованом кубанском острву, где је млађи брат Раул и званично пре две недеље преузео кормило земље од легендарног Фидела Кастра. Од сада ће Кубанци моћи слободно да купују компјутере, видео-уређаје, микроталасне пећнице и још неке од апарата беле технике. По меморандуму, до кога је на Куби дошла агенција Ројтерс, уз компјутере и видео-уређаје, у продавницама ће се у слободној продаји за домаће муштерије наћи и нека кухињска помагала, док ће забрана куповине расхладних уређаја, тостера и бојлера остати на снази до 2010. године, до „даљег побољшања довода струје у земљи”.

Као један од приоритета у својој политици, Раул Кастро је у првом говору пред новим парламентом(24. фебруара) поставио да се задовоље основне потребе становништва. Неке од „апсурдних забрана” имале су за циљ, како је објаснио, да спрече нове неједнакости у комунистичком друштву, док су на друге власти биле приморане због несташица електричне енергије.

Но и поред циркулара који објављују стране агенције као знак конкретних промена, јуче се у главним продавницама у Хавани још ништа о томе није знало, јавља стални дописник мадридског „Паиса” са Кубе. Још од 24. фебруара у трговинама електронике и беле технике у кубанској престоници шапуће се о падању забрана на продају појединих апарата. Али верује се да званично обавештење треба сваког часа да стигне. Ниједна особа у влади или врху власти није, међутим, потврдила дописнику мадридског листа да циркулар о укидању забрана заиста постоји. Али поверљиви извори говоре да је нова мера већ усаглашена и да за њом следе додатне и шире олакшице. Један европски дипломата на острву изјавио је, под условом да остане анониман, да је овакав „корак ка слободном тржишту ситница и изругивање над народом”. Поготово што Кубанци месечно зарађују око седамнаест евра, а телевизори у продавницама коштају између 300 и 500 евра.

Рачунари као роба до које се може доћи легалним путем ипак имају велики симболичан значај. Подразумева се да је забрана њиховог „растурања” била мотивисана политичким разлозима и да је укидање рестрикција значајан политички корак ка слободнијем протоку информација.

Уз мере за побољшање свакодневице најављују се укидања неких других ограничења, које су грађани критиковали на претходним састанцима партијских ћелија по читавој земљи. У скорој будућности Кубанци ће моћи да буду гости хотела који, за сада, пружају услуге искључиво страним туристима. Биће олакшана и процедура за добијање пасоша и путовања у иностранство. Требало би да ускоро добију право куповине и коришћења мобилних телефона, а у складу реформи социјализма најављује се продаја и размена кола, па и вреднијих некретнина као што су станови. Најважније од свега – већ су упаковане нове подстицајне формуле за оживљавање пољопривредне производње. Такође, помериће се границе за подстицање приватне иницијативе, а запосленима ће се увести стимуланси у заради према резултатима рада.

За то време оболели Фидел Кастро и даље вредно објављује своја размишљања у званичном органу КПК „Гранми”. Више, додуше, не жели да се потписује као врховни командант – већ као друг. На сопствени захтев, из свакодневног политичког активизма, повукао се, због болести, на „идејну борбу”. Но, његово мишљење се и даље уважава и преноси.

Као да не маре за најављене промене, седморица фудбалера кубанске предолимпијске селекције успела су да гостујући у САД, после утакмице, избегну будно око својих шефова и затражили настањење у Флориди. Један од дезертера објавио је за америчке медије даим је то пошло за руком уз помоћ неких рођака већ настањених у Америци, а да су се „спасли” одмах после утакмице са екипом САД која се завршила нерешеним резултатом. Иако су побегли у дресовима кубанске репрезентације, надају се бољем животу у земљи која већ деценијама држи под ембаргом кубанску нацију. Куба је остала без половине свог олимпијског фудбалског тима. Али о томе грађани на острву нису (још) информисани.