Може ли Јеремић да истисне Гутереша

Уочи трећег круга гласања за новог генералног секретара УН, које се данас одржава у Савету безбедности, број такмаца у овој трци пао је са дванаест на десет. Наиме, Весна Пусић и Игор Лукшић сами су одустали од даљег „такмичења” за престижну функцију челног човека УН, јер су после два гласања схватили да немају реалне шансе на успех.

Данашње гласање, како кажу упућени у овај процес, биће на неки начин преломно јер ће се после њега издвојити водећа четворка у чијим редовима би требало тражити наследника Бан Ки Муна.

У нови круг српски кандидат Вук Јеремић улази са високе друге позиције и уз охрабрење које је добио после другог круга гласања одржаног 5. августа, као једини такмац који је смањио број „обесхрабрујућих” гласова. Подсетимо, међу петнаест чланица СБ (пет сталних и десет несталних), њих четворо подигло је листић на којем је писало да „обесхрабрују” Јеремића у даљој трци, што значи да је у међувремену нека од чланица СБ променила мишљење јер је после првог круга Јеремић имао пет таквих листића. 

Антонио Гутереш (Фото Ројтерс)

Иако формално ништа није готово и ниједног кандидата од преосталих десет не би требало отписати, већ се издвојила прва петорка: Португалац Антонио Гутереш, наш Вук Јеремић, Аргентинка Сузана Малкора, Словенац Данило Тирк и Бугарка Ирина Бокова. За њих би се већ сада могло рећи да су фаворити и да остали кандидати, Македонац Срђан Керим, Новозеланђанка Хелен Кларк, као и Кристина Фигерас из Костарике и Наталија Герман из Молдавије, те Словак Мирослав Лајчак, имају мале шансе да битније поремете редослед на табели.

Иако је и у досадашњој фази поступка за избор новог генералног секретара било преплитања политичких интереса појединих држава, поготово великих сила, то ће бити још израженије у следећим фазама ове процедуре, кад се издвоји неколико кандидата. Како кажу упућени, тада и креће право „ценкање”, а чињеница да би нови шеф УН требало да буде из источне Европе и по могућности и жена додатно ће усложити читав процес. Уколико то буде договор великих, на крају не мора да буде ни жена ни кандидат из овог дела света. Уосталом, пет сталних чланица СБ, САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска, имају могућност вета, те тако и блокирања избора кандидата који им не одговора. Генерални секретар је по правилу личност која мање или више одговара свима и у пракси се врло ретко дешавало да неко уложи вето.

Ових дана стигла је и вест да ће Русија руководити избором новог генералног секретара, јер јој је Нови Зеланд, који има свог представника у трци – Хелен Кларк, због могућности сукоба интереса препустио председавање СБ УН у септембру. И у октобру, кад се буде формално бирао генерални секретар, СБ ће председавати Русија јер је ред на њу.

Колико би та чињеница могла да буде од користи Јеремићу?

Јавна је тајна да Москва већ има „свог” кандидата Ирину Бокову, али би могла и да одустане од ове Бугарке, уколико би то налагали неки интереси. Шансе да Запад подржи Бокову утолико су мање јер се она сматра руским „човеком” у овој трци. За Јеремића је важна чињеница што ће Москва, како кажу упућени, инсистирати на томе да наследник Бан Ки Муна буде из источне Европе. Али, можда би могла и да одустане од тог принципа уколико би у замену добила неки велики уступак.

Уколико би Јеремић постао генерални секретар УН, то би значило да је победио „америчке кандидате”, али и да би био међу ретким „неамеричким” шефовима УН, ако изузмемо Бутроса Галија, који се, подсетимо, успротивио одлуци НАТО-а да се бомбардује Босна. Био је, међутим, један од малобројних који су дигли глас против одлуке велике силе, а такви и нису по вољи Вашингтона. Једном приликом је Кондолиза Рајс, бивша америчка државна секретарка, рекла како „није сигурна” да им треба јак генерални секретар.