Руске ракете око иранског нуклеарног постројења

Руски противваздушни систем С-300 постављен је да штити нуклеарно постројење „Фордо”, саопштиле су иранске власти на дан када су и признале да је особа с двојним држављанством коју су под оптужбом за шпијунажу ухапсиле половином месеца била члан националног тима који је са светским силама преговарао о споразуму о нуклеарном програму.

Одбрана помоћу С-300 отежава, ако не и онемогућава, успешан ваздушни напад на то постројење. Такву акцију Израел никада није искључио као крајњу меру за поништавање онога што доживљава као претњу по сопствени опстанак. Предупређујући евентуално наступање тренутка у којем би напад на „Фордо” и остала нуклеарна постројења у Ирану постао неминован, и Израел и Америка су саботирали ирански нуклеарни програм компјутерским вирусом и старовременским методима попут подметања експлозива на полигоне за тестирање пројектила.

Из погона „Фордо” су, према слову споразума потписаног прошлог јула, чији је циљ да онемогући Ирану да макар у наредних десет година произведе атомску бомбу, изнесене залихе обогаћеног уранијума, погодне и за пуњење нуклеарног оружја, и извезене у Русију на уништење. Такође је демонтиран „вишак” центрифуга за обогаћивање уранијума како би се осигурало да ће постројење у непосредној будућности моћи да служи само у мирнодопске сврхе.

Ако се и надаље буду придржавали тих одредаба споразума, Иранци, заправо, немају у „Форду” шта да штите ракетама. Њихово постављање зато личи на упозорење: истина, празном пушком, око које се, да би деловала озбиљније, маше напуњеним пиштољем, стављајући до знања да се муниција – материјал за нуклеарну бомбу – увек може убацити и у теже оружје.

Тренутак у којем се око „Форда” поставља одбрана ракетама индикативан је будући да у Ирану расте осећај да је споразумом о нуклеарном програму изигран. Већина санкција јесте укинута, производња нафте се вратила готово на ниво пре завођења ембарга. али америчке финансијске санкције и даље одсецају Иран од најзначајнијих токова глобалне привреде. Опоравак националне привреде спорији је него што се очекивало и то би могло да умањи шансе председника Хасана Роханија, прагматичара склоног сарадњи са Западом и главног заговарача споразума о нуклеарном програму, за поновни избор на ту функцију на пролеће идуће године.

Осећај да је Иран и даље супротстављен Западу подстакнут је и разним потезима Техерана у последње време. Од њих је још и најмањи то што су иранска пловила за напад која патролирају Персијским заливом протеклих дана двапут пројурила поред америчких бродова на минималном одстојању. То је део стандардног репертоара када се жели послати порука Вашингтону, као и хапшења Иранаца с двојним држављанством, премда последњи такав случај ипак има особиту тежину јер је посреди судбина члана преговарачког тима за споразум о нуклеарном програму, чије је потписивање бурно прослављено на улицама иранских градова, у првом налету ентузијазма који сада сплашњава.

Пре него хапшења и одмеравања у Персијском заливу, истинска новина је то што Иран делује све самопоузданије у војним питањима, свакако не само на ужас САД него и иранских ривала у региону. Пре десетак дана је генерал Мухамед Али ел Фалаки, један од бивших команданата тврдо конзервативне Револуционарне гарде, којој је задатак да чува наслеђе Исламске револуције, у интервјуу новинској агенцији Машрег поручио да је Иран формирао Шиитску ослободилачку армију, која ће се борити у страним земљама, и то углавном у јединицама сачињеним од шиита неиранског порекла, каквима Техеран, наводно, навелико прибегава у подршци сиријском председнику Башару ел Асаду. Осим рата у Сирији, Иран је, казао је Фалаки, укључен и у конфликте у Ираку и Јемену. Спомињање Јемена је изненађење, јер иранске власти досад никад нису признале да су истините сумње да подржавају шиитску милицију Хути, једну од страна у јеменском рату.

Фалакијеве наводне изјаве су, међутим, пренели медији из арапских земаља, непријатељски расположених према Ирану, па се то мора узети с резервом. Ако су њихови наводи ипак истинити, реч је о иступу пензионисаног генерала, не званичног Техерана. Но, можда је управо он намерно употребљен да би се послала порука, која се, уколико буде било неопходно, увек може и негирати.

Коначно, такозвана Шиитска ослободилачка армија, према свему што је пренето као њен опис, на пажљивије читање се не указује као опис нове формације колико као признање праксе за коју се одавно верује да ју је Иран усталио. Али, такво признање, ако је аутентично и долази по наредби с виших места, открива жељу да се с наглашеном пркосношћу стави до знања колико је далеко Иран спреман и способан да иде у одбрани својих интереса у региону.

У томе му много значи сарадња с Русијом. Осим испоручивања система С-300 и заједничког војевања уз Асада у Сирији, Москва ће можда помоћи и јачање иранске ваздушне флоте. Бригадни генерал Хусеин Дехган, ирански министар одбране, недавно је казао, како је пренео Ројтерс, да његова држава жели купити руске „сухоје” 30 и да одговор Москве „засад није одричан”. Такав уговор би налетео на противљење Америке, која је још раније поручила да би искористила своје право вета у Савету безбедности Уједињених нација да, позивајући се на кршење међународних санкција Ирану, спречи ту земљу у набавци борбених „ловаца”.

Руски авиони су ипак открили и да односи Техерана и Москве нису лишени трзавица. Иран је отказао Русији право да користи њену војну базу за бомбардерске мисије у Сирији, пребацујући партнеру да се „хвалисао” када је то обелоданио. Из тога би се дало закључити да Иран ипак није жељан да толико боде прстом у око Западу, где је вест о таквом продубљивању војне сарадње две силе које сматрају непријатељским примљена с бурним негодовањем.

О жељи Ирана за самосталношћу можда сведочи и то што је министар Дехган рекао да су Руси нудили Ирану и савременији противваздушни систем за пресретање непријатељских пројектила, С-400, али да је њихов предлог одбијен. Уместо њега, Иран је направио и пре нешто више од недељу дана открио сопствену верзију система С-300, наводно унапређену, под именом Бавар-373. На свечаности је, известио је Радио Слободна Европа, председник Рохани изјавио и да је ирански војни буџет удвостручен у поређењу с претходном годином и да је његова земља конструисала свог првог ваздушног ловца.