Ruske rakete oko iranskog nuklearnog postrojenja

Ruski protivvazdušni sistem S-300 postavljen je da štiti nuklearno postrojenje „Fordo”, saopštile su iranske vlasti na dan kada su i priznale da je osoba s dvojnim državljanstvom koju su pod optužbom za špijunažu uhapsile polovinom meseca bila član nacionalnog tima koji je sa svetskim silama pregovarao o sporazumu o nuklearnom programu.

Odbrana pomoću S-300 otežava, ako ne i onemogućava, uspešan vazdušni napad na to postrojenje. Takvu akciju Izrael nikada nije isključio kao krajnju meru za poništavanje onoga što doživljava kao pretnju po sopstveni opstanak. Predupređujući eventualno nastupanje trenutka u kojem bi napad na „Fordo” i ostala nuklearna postrojenja u Iranu postao neminovan, i Izrael i Amerika su sabotirali iranski nuklearni program kompjuterskim virusom i starovremenskim metodima poput podmetanja eksploziva na poligone za testiranje projektila.

Iz pogona „Fordo” su, prema slovu sporazuma potpisanog prošlog jula, čiji je cilj da onemogući Iranu da makar u narednih deset godina proizvede atomsku bombu, iznesene zalihe obogaćenog uranijuma, pogodne i za punjenje nuklearnog oružja, i izvezene u Rusiju na uništenje. Takođe je demontiran „višak” centrifuga za obogaćivanje uranijuma kako bi se osiguralo da će postrojenje u neposrednoj budućnosti moći da služi samo u mirnodopske svrhe.

Ako se i nadalje budu pridržavali tih odredaba sporazuma, Iranci, zapravo, nemaju u „Fordu” šta da štite raketama. Njihovo postavljanje zato liči na upozorenje: istina, praznom puškom, oko koje se, da bi delovala ozbiljnije, maše napunjenim pištoljem, stavljajući do znanja da se municija – materijal za nuklearnu bombu – uvek može ubaciti i u teže oružje.

Trenutak u kojem se oko „Forda” postavlja odbrana raketama indikativan je budući da u Iranu raste osećaj da je sporazumom o nuklearnom programu izigran. Većina sankcija jeste ukinuta, proizvodnja nafte se vratila gotovo na nivo pre zavođenja embarga. ali američke finansijske sankcije i dalje odsecaju Iran od najznačajnijih tokova globalne privrede. Oporavak nacionalne privrede sporiji je nego što se očekivalo i to bi moglo da umanji šanse predsednika Hasana Rohanija, pragmatičara sklonog saradnji sa Zapadom i glavnog zagovarača sporazuma o nuklearnom programu, za ponovni izbor na tu funkciju na proleće iduće godine.

Osećaj da je Iran i dalje suprotstavljen Zapadu podstaknut je i raznim potezima Teherana u poslednje vreme. Od njih je još i najmanji to što su iranska plovila za napad koja patroliraju Persijskim zalivom proteklih dana dvaput projurila pored američkih brodova na minimalnom odstojanju. To je deo standardnog repertoara kada se želi poslati poruka Vašingtonu, kao i hapšenja Iranaca s dvojnim državljanstvom, premda poslednji takav slučaj ipak ima osobitu težinu jer je posredi sudbina člana pregovaračkog tima za sporazum o nuklearnom programu, čije je potpisivanje burno proslavljeno na ulicama iranskih gradova, u prvom naletu entuzijazma koji sada splašnjava.

Pre nego hapšenja i odmeravanja u Persijskom zalivu, istinska novina je to što Iran deluje sve samopouzdanije u vojnim pitanjima, svakako ne samo na užas SAD nego i iranskih rivala u regionu. Pre desetak dana je general Muhamed Ali el Falaki, jedan od bivših komandanata tvrdo konzervativne Revolucionarne garde, kojoj je zadatak da čuva nasleđe Islamske revolucije, u intervjuu novinskoj agenciji Mašreg poručio da je Iran formirao Šiitsku oslobodilačku armiju, koja će se boriti u stranim zemljama, i to uglavnom u jedinicama sačinjenim od šiita neiranskog porekla, kakvima Teheran, navodno, naveliko pribegava u podršci sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu. Osim rata u Siriji, Iran je, kazao je Falaki, uključen i u konflikte u Iraku i Jemenu. Spominjanje Jemena je iznenađenje, jer iranske vlasti dosad nikad nisu priznale da su istinite sumnje da podržavaju šiitsku miliciju Huti, jednu od strana u jemenskom ratu.

Falakijeve navodne izjave su, međutim, preneli mediji iz arapskih zemalja, neprijateljski raspoloženih prema Iranu, pa se to mora uzeti s rezervom. Ako su njihovi navodi ipak istiniti, reč je o istupu penzionisanog generala, ne zvaničnog Teherana. No, možda je upravo on namerno upotrebljen da bi se poslala poruka, koja se, ukoliko bude bilo neophodno, uvek može i negirati.

Konačno, takozvana Šiitska oslobodilačka armija, prema svemu što je preneto kao njen opis, na pažljivije čitanje se ne ukazuje kao opis nove formacije koliko kao priznanje prakse za koju se odavno veruje da ju je Iran ustalio. Ali, takvo priznanje, ako je autentično i dolazi po naredbi s viših mesta, otkriva želju da se s naglašenom prkosnošću stavi do znanja koliko je daleko Iran spreman i sposoban da ide u odbrani svojih interesa u regionu.

U tome mu mnogo znači saradnja s Rusijom. Osim isporučivanja sistema S-300 i zajedničkog vojevanja uz Asada u Siriji, Moskva će možda pomoći i jačanje iranske vazdušne flote. Brigadni general Husein Dehgan, iranski ministar odbrane, nedavno je kazao, kako je preneo Rojters, da njegova država želi kupiti ruske „suhoje” 30 i da odgovor Moskve „zasad nije odričan”. Takav ugovor bi naleteo na protivljenje Amerike, koja je još ranije poručila da bi iskoristila svoje pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da, pozivajući se na kršenje međunarodnih sankcija Iranu, spreči tu zemlju u nabavci borbenih „lovaca”.

Ruski avioni su ipak otkrili i da odnosi Teherana i Moskve nisu lišeni trzavica. Iran je otkazao Rusiji pravo da koristi njenu vojnu bazu za bombarderske misije u Siriji, prebacujući partneru da se „hvalisao” kada je to obelodanio. Iz toga bi se dalo zaključiti da Iran ipak nije željan da toliko bode prstom u oko Zapadu, gde je vest o takvom produbljivanju vojne saradnje dve sile koje smatraju neprijateljskim primljena s burnim negodovanjem.

O želji Irana za samostalnošću možda svedoči i to što je ministar Dehgan rekao da su Rusi nudili Iranu i savremeniji protivvazdušni sistem za presretanje neprijateljskih projektila, S-400, ali da je njihov predlog odbijen. Umesto njega, Iran je napravio i pre nešto više od nedelju dana otkrio sopstvenu verziju sistema S-300, navodno unapređenu, pod imenom Bavar-373. Na svečanosti je, izvestio je Radio Slobodna Evropa, predsednik Rohani izjavio i da je iranski vojni budžet udvostručen u poređenju s prethodnom godinom i da je njegova zemlja konstruisala svog prvog vazdušnog lovca.