Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одбегли звиждач на великом екрану

Европска премијера филма „Сноуден” Оливера Стоуна на предстојећем 64. Сан Себастијан фестивалу Оливер Стоун и Џозеф Гордон-Левит као Едвард Џ. Сноуден у филму „Сноуден”
Одбегли звиждач на великом екрану
Фото: Каталог 64. Сан Себастијан фестивала

Више дилеме нема. Филм „Сноуден” Оливера Стоуна имаће европску премијеру само дан после америчке 16. септембра, ван конкуренције у званичном програму 64. Сан Себастијан фестивала који с поносом подсећа да ће ово уједно значити и седми званични боравак провокативног америчког ствараоца на овој угледној међународној филмској фешти.

 Стоун је пре три деценије у Сан Себастијану (1986) са филмом „Салвадор” свечано отворио гигантску филмску дворану Велодром (4.500 места), а затим овде у програму Забалтеги (Отворена зона) представљао и филмове: „Разговори на радију” (1989), „Рођени убица” (1994), „У потрази за Фиделом” (2004), „Светски трговински центар” (2006), „Дивљаци” (2012) уз који је на 60. рођендан фестивала добио награду „Доностиа” за животно дело, затим и филмове „Александар – последњи рез” и „Неиспричана историја Сједињених Америчких Држава” (2013).

 Сада се овај независни редитељ, проницљиви критичар америчког политичког естаблишмента, добитник три Оскара и пет Златних глобуса, враћа у чувени приморски баскијски град са још једном филмском „провокацијом” за коју многи већ сада тврде да неће имати велику прођу у биоскопима САД, јер тема је и „врућа” и „незгодна”, фокусирана на последњих десет година у животу најпознатијег америчког „звиждача”, „издајника и бегунца” и „руског азиланта” – Едварда Џ. Сноудена.

 Реч је о дугометражном играном филму (134 минута) америчко-немачке (независне) производње, сниманом на локацијама у Немачкој, САД, Кини и Русији, у којем лик најпознатијег америчког бегунца, некадашњег запосленика у америчкој Агенцији за националну безбедност (НСА), тумачи глумац Џозеф Гордон-Левит уз глумачке партнере попут Николаса Кејџа, Шејлин Вудли, Мелисе Лио...

 Сценарио за овакав филм базиран је на књигама „Досије Сноуден: Инсајдерска прича о најтраженијем бегунцу на свету” Лука Хардинга (објављена је и у Србији) и „Време Октопуса” Анатолија Кучерена (иначе, Сноуденовог руског адвоката). Стоун их у свом филму синтетише уз сопствену надградњу, базирану на директним разговорима са Сноуденом којег је заједно са глумцем Гордон-Левитом посетио у Москви, тако да је пред филмским гледаоцима сада чврсто постављена прича о човеку који је снажно „дунуо у пиштаљку” упозоривши свет да његова земља барата програмом за глобални надзор.

 Сноуден је свету отворио очи и тако затворио врата својој будућности, жртвујући каријеру, дугогодишњу девојку, породицу и дом. Његово откриће добило је третман највећег цурења података у историји САД, произвело снажну олују одјека над питањем масовног надзора широм света спроведеног од стране америчких органа безбедности, започело глобалну расправу на тему права на приватност и до максимума разбеснело најмоћнију државу света, њене органе и институције. Сноуден се сматра издајником, али је истовремено за многе Американце он прави херој, иако је у Русији добио политички азил зато што му је Америка укинула пасош.

 Уз ове познате детаље у Стоуновом филму има и оних мање познатих, о чему је у јулу било речи у Сан Дијегу током његове презентације омањој групи америчких новинара. Оливер Стоун је тада рекао да је већ дуже жељно очекивао Сноуденову причу о активностима НСА, али да је сваки покушај да је реализује бивао одбијен од сваког великог америчког студија. „Сценарио је био добар, буџет је био добар, глумци су били добри, али је аутоцензура у студијима једноставно била прејака”, изјавио је Стоун истичући да и иначе сматра да је „аутоцензура велики проблем у филмској индустрији” и да то „блокира толике истине које би требало да изађу на видело”.

 Глумац Џозеф Гордон-Левит био је уз Стоуна у Сан Дијегу и јавно потврдио да за њега питање треба ли нам свима приватност – није уопште под сумњом. „Приватност смо обећали у америчком уставу и ако влада неће да промени та постојећа правила, онда треба да буде отворена за причу и најјавнију могућу расправу о приватности”, изјавио је глумац.

 Говорећи и о утиску који је на њега оставио Сноуден приликом московског сусрета, Гордон-Левит је рекао и следеће: „Он је веома љубазан, готово старомодни господин који на оптимистичан начин верује да технологија може да ојача демократију”.

„Седели смо и разговарали сатима. Било је занимљиво, јер када са њим разговарате приближите му се са позиција политике. Покушао сам да га упознам на различитим нивоима, да схватим ко је он. Мислим да можете много тога да спознате о особи када седите и једете заједно”, изјавио је глумац.

 Круна презентације филма „Сноуден” у Сан Дијегу било је кратко веб-укључивање у разговор и самог Едварда Сноудена, који је на питање какав је утисак глумац Џозеф Гордон-Левит као Сноуден оставио на њега одговорио: „Неки од чланова моје породице су рекли: 'Звучи као ти!'. Ја нисам могао да га чујем, али ако је он могао да прође породични тест, онда је у реду”. Сноуден је још изјавио да се сложио да Стоун о њему сними играни филм јер је сматрао да ће то бити добар начин да се подигне свест људи.

 Стоунов филмски тест подизања свести и савести ускоро је пред гледаоцима широм света. Светски дистрибутер је компанија „Вајлд банч” и она је заказала биоскопско приказивање у Шпанији за 7. октобар, дакле тек по завршетку 64. Сан Себастијана и медијских реакција на европску премијеру. Када ће „Сноуден” бити приказан у Србији још увек се не зна, али ће се сигурно доћи и у наше биоскопе захваљујући београдској испостави једне хрватске дистрибутерске куће.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.