Тражим да дело прича са мном

Боја и текстуре су страст Гордане Брелих, уметнице која две и по деценије живи и успешно ствара у Канади, а код нас се представља први пут ових дана у Етнографском музеју.

До 12. септембра посетиоци могу видети четрдесетак Горданиних необичних и занимљивих остварења.

Њен заштитни знак су оригинална израда и врхунски дизјан, а колекција јој личи на сновиђења. Радови носе имена као што су „Фрагменти носталгије”, „Круг успомена”, „Летње јутро”, „Нада”...

Неки од њих су и награђени на престижној Великој канадској изложби, која је три године била на гостовањима, потом је главну награду на тему „Дрвеће” добила на поставци „Threadworks” као и признање за најоригиналнију интерпретацију на тему „Вода” у Велингтону, у Онтарију.

– Све ово што видите у Етнографском музеју, где ми је част што излажем, урадила сам од свиле, метала, тканине, дрвета, вуне – објашњава уметница која је изложбу посветила родитељима. – Волим да радим и триптихе, шалове од вуне и накит. Сви материјали су природни, они којима сам окружена. Свилу фарбам лишћем и орахом. Сликарима је полазиште бело платно а мени филц, тачније црна чоја на коју додајем уметничке апликације и интервенишем. Користим перлице, штепове, шијем руком или машином, везем, сликам воском, ту су и танке металне подлоге, фолије. Потом све то спајам у целину као колаж, на ком се виде људски ликови, препознају ситуације и расположења.

Гордана Брелих је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, на Одсеку за костим и извесно време радила као модни креатор и асистент костимографа у позоришним и филмским продукцијама. Потом је решила да промени место боравка.

– Љубав ме је одвела у Канаду и, ето, тамо сам 25 година. Радила сам десет година као модни креатор, а кад сам добила ћерку, одлучила сам да се бавим искључиво уметношћу. Почела сам да излажем са интернационалном групом уметника „Conections fibre Artists”, а члан сам и удружења „Studio Art Quilt Associates” и „Craft Ontario”. Представљамо се широм земље заједно, тако се и догодило да су моја дела била део изложбе у Верони. Кад су већ прешла океан, помислила сам: зашто да их не представим и Београду? И ето – ту смо – рекла нам је Гордана Брелих.

О томе да ли ствара по неком плану каже да у почетку обично нема идеју и тада најчешће „кренем па где ме сам рад одведе, пођем од штепа и то даље развијам и тражим да дело прича са мном и каже ми шта хоће да постане. И онда то остварим”.

Испричала нам је занимљиву причу о уметничкој интуицији: Радила је предано на тему „Вода”, а када је било све готово схватила је да је представила потпуно несвесно базилику „Цистерна” у Истанбулу. Највећи „штос” је у томе што никада пре није видела како ова базилика изгледа.

– Сва моја инспирација долази од костима и традиције земље из које сам потекла и оне у којој стварам. То је нешто што носим са собом. Надам се да ће ова поставка после Београда моћи да путује и у друге градове наше бивше Југославије. Све што сам имала да кажем у овој стваралачкој фази заокружено је и сада могу нешто ново да радим. Моди нисам рекла збогом и можда јој се опет посветим – каже уметница.