Највише извозимо аутомобиле, машине и апарате

Од почетка 2016. до краја јула Србија је извезла робу за 7,69 милијарди евра, што је за 8,9 одсто у поређењу са истом периодом претходне године. Увоз је достигао 9,9 милијарди евра, што је за 5,2 одсто више него у истом периоду лане. Седмомесечни дефицит износи 2,21 милијарду долара, што је за шест одсто мање у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је рекордних 77,7 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 75 процената.

У структури извоза по намени производа од почетка године до краја јула највише су заступљени производи за репродукцију – 51,1, следе роба за широку потрошњу – 38,3 и опрема – 10,6 процената.

У увозу по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 53,1 одсто, следе роба за широку потрошњу – 19, опрема – 11,7 одсто и некласификована роба по намени – 16,2 процента.

Главни спољнотрговински партнери у седам месеци, појединачно, били су: Италија – 1,38 милијарди долара, Немачка – 1,13, Босна и Херцеговина – 696,4 милиона, Румунија – 471 и Руска Федерација –451,5. Највише смо увозили из Немачке – 1,42 милијарде долара, Италија – 1,2, Руска Федерација – 895,4, Кина – 893,7 и Мађарска – 514,9 милиона долара.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 65,2 одсто укупне размене.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 1,1 милијарде долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа – житарице и производи од њих и разне врсте пића, производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 1,5, а увоз 407,1 милион долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 370,3 одсто.

Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском, Словачком, Великом Британијом и Хрватском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином – због увоза телефона за мрежу станица и лаптопа и Руском Федерацијом – због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. Дефицит смо имали са: Пољском – увоз делова за моторна возила, Немачком, Мађарском, Турском, Белгијом и Француском.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, у извозу највеће учешће имају: друмска возила – нешто више од милијарде долара, електричне машине и апарати – 685,4, поврће и воће – 475,4, житарице и производи од њих – 402,6 и погонске машине и уређаји – 374,9. Извоз ових пет одсека чини 34,6 одсто и укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила – 1,19 милијарди долара, нафта и нафтни деривати – 599,4, електричне машине и апарати – 477,1, индустријске машине за општу употребу – 380,5 и медицински и фармацеутски производи – 369,2, а њихов увоз чини 27,3 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу – 16,2 одсто.