Рокабили момци поново „у седлу”

За двадесетак дана Београд ће постати место окупљања љубитеља рокабили музике и тог начина живота. Престоницом ће се поново, као педесетих година прошлог века, мотоциклима, чувеним „кафе рејсерима”, провозати момци у кожним јакнама и џинсу. Пратиће их даме у препознатљивим сукњама пуног круга, панталонама високог струка, мачкастог погледа и јаркоцрвених усана.

Метропола у срцу Балкана угостиће тако, по први пут, поклонике Интернационалног рокерског клана из безмало свих земаља Европе.

– Дружење и конгрес организујемо 23. и 24. септембра. У Београду ће пристићи око седамдесетак љубитеља рокабили начина живота, тако да ће то и најмасовније окупљање у историји нашег удружења. Планирамо да прво вече концерт одржи наш бенд „Фју фелес”, а да наредно вече заједнички наступе музичари из Италије, Португалије, Финске... – каже Александар Тричковић, председник Рокерског клана за Србију.

Прошле године рокерси су се окупили у Финској. Постојала је идеја да ове године централно место дружења буду или Немачка или Шпанија.

– Ми смо, ипак, успели да издејствујемо да то буде Београд.

Како се следеће године слави 20 година од оснивања рокерског клана место окупљања наредне године биће Италија јер се он тамо и зачео и има највише поклоника – истиче Тричковић.

Рокабили је један од најстаријих праваца рок музике. Настао је крајем четрдесетих и почетком педесетих година. Како поклоници ове врсте музике кажу, јавио се у исто време и на америчком Југу, али и у Енглеској. Повезао је кантри и блуз музику, а музичари који су следили тај правац били су Џони Кеш, Елвис Присли, Џери Ли Луис, Рој Орбисон, Клиф Ричард...

– Када је реч о рокерском клану, ми више следимо традицију Енглеске и Клуба 59, с тим што ми нисмо само мотоциклисти. Када у Енглеској кажу рокерси, они и мисле на следбенике рокабили музике – каже Тричковић и додаје:

– Ипак, иако је прошло више од шест деценија ми, поклоници рокабили стила, и даље се на окупљанима облачимо онако како се то радило педесетих. Носимо кожне јакне и панталоне, џинс, ципеле клиперсице... Још увек није тешко набавити ову одећу. У Италији постоје специјализоване радње у којима се она шије, а код нас се још увек у неким „секенд хенд” продавницама може наћи по неки комад из тог периода. Наравно, ормари наших очева и мајки су непресушан извор – истиче Тричковић, који ових дана преправља свој „кафе рејсер”.