Rokabili momci ponovo „u sedlu”

Za dvadesetak dana Beograd će postati mesto okupljanja ljubitelja rokabili muzike i tog načina života. Prestonicom će se ponovo, kao pedesetih godina prošlog veka, motociklima, čuvenim „kafe rejserima”, provozati momci u kožnim jaknama i džinsu. Pratiće ih dame u prepoznatljivim suknjama punog kruga, pantalonama visokog struka, mačkastog pogleda i jarkocrvenih usana.

Metropola u srcu Balkana ugostiće tako, po prvi put, poklonike Internacionalnog rokerskog klana iz bezmalo svih zemalja Evrope.

– Druženje i kongres organizujemo 23. i 24. septembra. U Beogradu će pristići oko sedamdesetak ljubitelja rokabili načina života, tako da će to i najmasovnije okupljanje u istoriji našeg udruženja. Planiramo da prvo veče koncert održi naš bend „Fju feles”, a da naredno veče zajednički nastupe muzičari iz Italije, Portugalije, Finske... – kaže Aleksandar Tričković, predsednik Rokerskog klana za Srbiju.

Prošle godine rokersi su se okupili u Finskoj. Postojala je ideja da ove godine centralno mesto druženja budu ili Nemačka ili Španija.

– Mi smo, ipak, uspeli da izdejstvujemo da to bude Beograd.

Kako se sledeće godine slavi 20 godina od osnivanja rokerskog klana mesto okupljanja naredne godine biće Italija jer se on tamo i začeo i ima najviše poklonika – ističe Tričković.

Rokabili je jedan od najstarijih pravaca rok muzike. Nastao je krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina. Kako poklonici ove vrste muzike kažu, javio se u isto vreme i na američkom Jugu, ali i u Engleskoj. Povezao je kantri i bluz muziku, a muzičari koji su sledili taj pravac bili su Džoni Keš, Elvis Prisli, Džeri Li Luis, Roj Orbison, Klif Ričard...

– Kada je reč o rokerskom klanu, mi više sledimo tradiciju Engleske i Kluba 59, s tim što mi nismo samo motociklisti. Kada u Engleskoj kažu rokersi, oni i misle na sledbenike rokabili muzike – kaže Tričković i dodaje:

– Ipak, iako je prošlo više od šest decenija mi, poklonici rokabili stila, i dalje se na okupljanima oblačimo onako kako se to radilo pedesetih. Nosimo kožne jakne i pantalone, džins, cipele klipersice... Još uvek nije teško nabaviti ovu odeću. U Italiji postoje specijalizovane radnje u kojima se ona šije, a kod nas se još uvek u nekim „sekend hend” prodavnicama može naći po neki komad iz tog perioda. Naravno, ormari naših očeva i majki su nepresušan izvor – ističe Tričković, koji ovih dana prepravlja svoj „kafe rejser”.