Двоструко читање Хелсиншке повеље

Одвајање Косова од Србије у арену спорења Запада и Русије убацило је још једну дилему – да ли САД и Европа, са једне, и Русија, са друге стране, ОЕБС виде на исти начин. Различите оцене косовске сецесије директно се тичу тумачења најважнијег документа хладноратовског доба, Завршног хелсиншког акта. Русија и трансатлантска коалиција веома различито гледају на повреду свог основног документа. Мисија ОЕБС-а на Косову још постоји, али јој се мандат продужава сваког месеца, и њен је опстанак после независности Косова веома неизвестан.

Србија и Русија сматрају да је осамостаљењем Приштине срушен један од темеља Хелсиншког акта и ОЕБС-а – неповредивост граница. Српске дипломате се позивају на такозвану прву корпу из Хелсинкија која је државама гарантовала постојеће границе.

Да ли је и ОЕБС прекршио правила игре ако су бројне чланице ове организације признале независност Косова? Србија и Русија сматрају да јесте. Комесар за проширење ЕУ Оли Рен је недавно у Бриселу то порекао. Он је рекао да је, осим члана о неповредивости граница, Хелсиншки акт предвидео и поштовање људских права и хуманости и да косовска независност није кршење споразума из Хелсинкија. То је, заправо, она позната формула по којој су Срби тобож изгубили морално право на Косово јер је Милошевић кршио људска и грађанска права Албанаца, па зато није грех признати самопрокламовану независност покрајине. Рен, наравно, није могао да наведе ниједну земљу која је признала независност Косова позивајући се на било који део Хелсиншке повеље. То није учинила ни Светлана Савранска, историчарка Националног архива за сигурност у Вашингтону, која је недавно учествовала на конференцији посвећеној тридесетогодишњици првог састанка КЕБС-а у Београду (1977/1978). На питање да ли се са косовском независношћу релативизују хелсиншке одредбе, Савранска је као и Рен одговорила негативно.

У самом Хелсиншком акту постоји један члан у коме се каже да је могућа мирна промена граница уз вољу народа. То значи да Хелсиншки акт није прекршен тиме што је Косово стекло независност – рекла је за наш лист Савранска.

Историчарка није имала објашњење за то како се огорчено српско противљење отцепљењу Косова, изражено кроз двоипогодишње преговоре под покровитељством међународне заједнице, може сматрати пристанком српског народа на „мирну промену граница”. Није, такође, објаснила ни да ли њено тумачење подразумева да је Србија требало да посегне за оружаним средствима како се промена њених граница не би назвала „мирном”.

Милан Пауновић, професор међународног права на београдском Правном факултету каже, међутим, да Завршни хелсиншки акт јесте прекршен одвајањем Косова.

(/slika2)– Хелсиншким актом се гарантује неповредивост граница. Одредница „мирна промена граница” значи да се једна територија може одвојити само уз сагласност државе, а то није био случај са Косовом – каже професор Пауновић.

Он тврди да нема контрадикторности између принципа неповредивости граница и принципа мирне промене граница у Хелсиншком акту јер је територијални интегритет највеће начело међународног права. То значи да се не смеју мењати границе држава чланица ОЕБС-а, као ни чланица УН, осим у случају да оне дају свој пристанак.

Заговорници косовске независности позивају се такође на принцип Хелсиншког акта у коме се државе обавезују да ће поштовати људска права. Оцена да су људска права на Косову за време Слободана Милошевића била кршена потеже се као аргумент зашто Косову треба дати независност.

– У међународном праву, отцепљење територије није казна која се може применити за непоштовање људских права. Може се говорити о увођењу санкција, на пример, али не и о сецесији – закључује професор Пауновић.

Одговор на питање како је могуће тврдити да Хелсиншки акт није прекршен уколико се један члан тог акта крши (неповредивост граница), позивањем на то да је узет у обзир други (поштовање људских права, на пример), на посредан начин је одговорила сама Савранска. Према њеним речима, од настанка ОЕБС и потписивања Хелсиншког акта, постојала су два погледа на ову организацију и овај документ. С једне стране су се налазили Совјети, који су акценат стављали на неповредивост граница, док су се на другој страни налазили САД и западна Европа, који су у први план стављали борбу за људска права и достојанствен живот свих грађана, мањина, политичких неистомишљеника.

– Совјети су потписали Хелсиншки акт имајући у виду оне чланове који су гарантовали неповредивост граница. Леонид Брежњев, тадашњи совјетски председник, био је задовољан. Осетио се сигурним, добио је гаранције да ће државе остати онакве какве јесу – казала је Савранска.

Замишљена као организација која ће промовисати сигурну Европу у којој се поштују људска права, Конференција за европску безбедност и сарадњу (КЕБС) била је, према оцени многих историчара, једно од већих европских достигнућа. Снага организације лежала је у чињеници да је КЕБС, односно

ОЕБС (Организација за европску безбедност и сарадњу), како је касније преименована, обједињавао европски континент и допринео крају хладноратовских подела.

Настанак организације која се „протеже од Ванкувера до Владивостока” (1973) и потписивање њеног темељног документа, Хелсиншког завршног акта (1975), била је охрабрујућа вест за Европу, јер је изгледало да се већина Европљана коначно сложила око основних вредности и правила међународног понашања.

Тридесет и пет година после првих „корака” и неоспорних достигнућа, као што је отопљавање односа између Истока и Запада, са обе стране се чују напади. САД, Европа и Русија су, захваљујући учешћу у ОЕБС-у, постале део значајног међународног форума, али су поједини актуелни догађаји подстакли јаке критике на рачун ОЕБС-а.

Критикујући ОЕБС да изборе у Русији увек карактерише као недемократске, Москва на скорашњим парламентарним и председничким изборима није желела посматраче из ове организације. Постоје мишљења на Западу да се Русија „осилила” и да су САД и Европа превиделе појачан руски утицај у ОЕБС-у, и да би то требало зауздати.

ОЕБС широм Европе промовише људска права, посматра изборе, помаже националним и верским мањинама, ради на професионализацији медија… Критичари ОЕБС-а са Запада сматрају да то све није довољно и да је ОЕБС дозволио Москви да се понаша како хоће и користи ову организацију као политички полигон.

Како пише „Интернешенел хералд трибјун”, ОЕБС данас функционише тако што његови тимови критикују Русију која је постала довољно јака да не мора да следи наредбе са Запада. Они који критикују ОЕБС у мањини су, али овај лист оцењује да су мисије ове организације у Молдавији, Грузији, Нагорно-Карабаху дале мале резултате и да ствар можда треба препустити НАТО-у и ЕУ.

„Трибјун” подсећа да је Русија пред тамошње парламентарне изборе одбила визе посматрачима из канцеларије у Варшави, а одобрила је улазак посматрачком тиму Парламентарне скупштине ОЕБС-а. Многим Европљанима је занимљиво, али истовремено и застрашујуће, како је та „ојачала Русија” успела да окрене једну групу посматрача ОЕБС-а против других.

– Михаил Горбачов је хтео да интегрише Русију у Европу и зато је радо сарађивао са ОЕБС-ом. Сада је Русија јача и сматра да ОЕБС није у праву када је критикује. Тиме што долази у сукоб са ОЕБС-ом пред изборе, Русија слаби свој утицај и јачину свог гласа, а то није добро – оцењује Савранска.