И странци у кампањи

Предизборна кампања у Србији почела је, чини се, и пре него што су избори расписани, а осим изјава домаћих партијских функционера, грађани Србије ових дана могли су да се увере да су и представници других држава врло заинтересовани за изборни резултат, па чак и да су спремне да на њега посредно и утичу.

Тако је прекјуче амерички амбасадор у Београду изјавио да ће његова земља на све начине подржати проевропске странке на предстојећим изборима, док је Нагип Арифи, председник општине Бујановац и функционер Партије за демократско деловање, рекао да му је на састанку са албанским амбасадором Спиром Косијем пренет став да Албанија подржава учешће албанских странака из Бујановца и Прешева на изборима у Србији.

А како сазнаје „Политика”, у одсуству директних дипломатских контаката и у ситуацији када је високим функционерима САД и ЕУ поручено да не долазе у Београд, Вашингтон и Брисел користе разне бочне канале којима шаљу прилично неувијене претеће поруке, којима настоје да српским званичницима сломе вољу за даљу конфронтацију. Тако се, на пример, преко наших бивших амбасадора у земљама ЕУ, шаљу сигнали да би из већ парафираног текста Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ у неком наредном периоду могао да буде избачен и члан 135. у коме се потврђује формулација о суверенитету Србије над Косовом из резолуције Савета безбедности УН.

Да поједини страни политичари неће презати ни од покушаја манипулације бирача у Србији указује и јучерашња изјава члана Европског парламента из Француске Алена Ламасура, коју је пренела агенција Франс прес, да је Европска народна партија одлучила да суспендује Коштуничину партију и да га тиме упозори „тако да може да покуша да заузме европскију позицију у будућности”. Информацију је убрзо демантовао председник европског народњачког блока.

Имајући у виду да су већ сада познате главне теме предизборне кампање (у вези са ЕУ и Косовом), посматрачи очекују да ће сличних примера навијања, за ову или ону политичку опцију, бити све више и више, како се буде приближавао 11. мај, када српски бирачи треба да кажу своју коначну реч. Они, ипак, процењују да, у овом тренутку, није драстично прекорачена граница „доброг укуса”, с чим се сигурно не би сложио портпарол ДСС-а Андреја Младеновић, који је Мантерову изјаву оценио као грубо мешање у унутрашње ствари наше земље.

Која је то, дакле, граница иза које се може рећи да се неко меша у унутрашње ствари неке државе?

Милан Пауновић, професор међународног права на Правном факултету, прво, наглашава да, са становишта међународног права, стране државе заиста не могу да се мешају у питања избора у некој земљи. –Ако у некој држави буду прекршени принципи који говоре о поштеним изборима – а то су тајност, благовременост, затим, организација избора по демократским условима, и на крају, да све странке имају једнак приступ средствима информисања – онда међународна заједница и друге државе, могу да протестују – каже проф. Пауновић, који је, иначе, мишљења да ће до мајских избора бити нових покушаја са стране не би ли се утицало на коначан резултат.

Милан Николић, директор Центра за истраживање алтернатива, уверен је, међутим, да је у савременом свету границу мешања у унутрашње послове неке земље веома тешко дефинисати.

Неки утицаји су, како наводи овај социолог, увек присутни, неки чак нису ни непожељни, рецимо, да ЕУ неким својим актом подржи проевропске снаге у земљи.

– Али, није легитимно директно финансијско подржавање странака, затим, ни неко „подземно” спиновање, намештање ствари, догађаја и афера, као ни фалсиковање докумената, у циљу помоћи једној или другој страни – наводи Николић.

Ова тема није, иначе, нова у Србији. Мање-више, увек је актуелна у време избора, још од почетка вишестраначја. Уочи формирања владе Србије (након прошлогодишњих јануарских парламентарних избора), подигнута је, међутим, велика прашина у српском парламенту, због поруке Хавијера Солане, високог представника ЕУ, да лично сматра да је за успешну сарадњу са Хашким трибуналом, кључно да председник Србије контролише службе безбедности у Србији, БИА-у и МУП. Ова изјава није била од помоћи демократском блоку који је Солана подржавао. Напротив, додатно је закомпликовала преговоре о влади.

То намеће питање колико уопште страни званичници, који настоје да утичу на ток овдашњих збивања, познају ћуд српског бирача. Њихова тежња да подрже проевропске снаге је разумљива, тврди наш неименовани саговорник, али мора да постоји осећај за меру и пристојност. –Све изван тога, у Србији ће изазвати контраефекат.

Посебно изненађује, међутим, да ту ћуд не познаје ни комшија Димитрије Рупел, шеф словеначке дипломатије, који је, средином минуле седмице, изјавио да би земље западног Балкана морале приликом уласка у ЕУ да потпишу споразум да једна другој неће спречавати чланство у ЕУ, алудирајући, очигледно, на Србију и Косово, с тим у вези.

Овом изјавом директно поткопава тврдње лидера водеће странке блока који се назива проевропским Бориса Тадића, који је недавно изјавио да би Србија уласком у ЕУ имала веће шансе да спречи пријем самопроглашене државе Косово у тај савез. Осим тога, словеначки министар требало би да буде последњи од европских званичника који би имао право да се за тако нешто залаже сведочи и подсећање да је управо Словенија та која условљава улазак Хрватске у ЕУ, због „рибарске зоне” на Јадрану.

То значи, како каже Николић, „што важи за Словенију, не сме да важи за друге земље”.