I stranci u kampanji

Predizborna kampanja u Srbiji počela je, čini se, i pre nego što su izbori raspisani, a osim izjava domaćih partijskih funkcionera, građani Srbije ovih dana mogli su da se uvere da su i predstavnici drugih država vrlo zainteresovani za izborni rezultat, pa čak i da su spremne da na njega posredno i utiču.

Tako je prekjuče američki ambasador u Beogradu izjavio da će njegova zemlja na sve načine podržati proevropske stranke na predstojećim izborima, dok je Nagip Arifi, predsednik opštine Bujanovac i funkcioner Partije za demokratsko delovanje, rekao da mu je na sastanku sa albanskim ambasadorom Spirom Kosijem prenet stav da Albanija podržava učešće albanskih stranaka iz Bujanovca i Preševa na izborima u Srbiji.

A kako saznaje „Politika”, u odsustvu direktnih diplomatskih kontakata i u situaciji kada je visokim funkcionerima SAD i EU poručeno da ne dolaze u Beograd, Vašington i Brisel koriste razne bočne kanale kojima šalju prilično neuvijene preteće poruke, kojima nastoje da srpskim zvaničnicima slome volju za dalju konfrontaciju. Tako se, na primer, preko naših bivših ambasadora u zemljama EU, šalju signali da bi iz već parafiranog teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU u nekom narednom periodu mogao da bude izbačen i član 135. u kome se potvrđuje formulacija o suverenitetu Srbije nad Kosovom iz rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Da pojedini strani političari neće prezati ni od pokušaja manipulacije birača u Srbiji ukazuje i jučerašnja izjava člana Evropskog parlamenta iz Francuske Alena Lamasura, koju je prenela agencija Frans pres, da je Evropska narodna partija odlučila da suspenduje Koštuničinu partiju i da ga time upozori „tako da može da pokuša da zauzme evropskiju poziciju u budućnosti”. Informaciju je ubrzo demantovao predsednik evropskog narodnjačkog bloka.

Imajući u vidu da su već sada poznate glavne teme predizborne kampanje (u vezi sa EU i Kosovom), posmatrači očekuju da će sličnih primera navijanja, za ovu ili onu političku opciju, biti sve više i više, kako se bude približavao 11. maj, kada srpski birači treba da kažu svoju konačnu reč. Oni, ipak, procenjuju da, u ovom trenutku, nije drastično prekoračena granica „dobrog ukusa”, s čim se sigurno ne bi složio portparol DSS-a Andreja Mladenović, koji je Manterovu izjavu ocenio kao grubo mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje.

Koja je to, dakle, granica iza koje se može reći da se neko meša u unutrašnje stvari neke države?

Milan Paunović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu, prvo, naglašava da, sa stanovišta međunarodnog prava, strane države zaista ne mogu da se mešaju u pitanja izbora u nekoj zemlji. –Ako u nekoj državi budu prekršeni principi koji govore o poštenim izborima – a to su tajnost, blagovremenost, zatim, organizacija izbora po demokratskim uslovima, i na kraju, da sve stranke imaju jednak pristup sredstvima informisanja – onda međunarodna zajednica i druge države, mogu da protestuju – kaže prof. Paunović, koji je, inače, mišljenja da će do majskih izbora biti novih pokušaja sa strane ne bi li se uticalo na konačan rezultat.

Milan Nikolić, direktor Centra za istraživanje alternativa, uveren je, međutim, da je u savremenom svetu granicu mešanja u unutrašnje poslove neke zemlje veoma teško definisati.

Neki uticaji su, kako navodi ovaj sociolog, uvek prisutni, neki čak nisu ni nepoželjni, recimo, da EU nekim svojim aktom podrži proevropske snage u zemlji.

– Ali, nije legitimno direktno finansijsko podržavanje stranaka, zatim, ni neko „podzemno” spinovanje, nameštanje stvari, događaja i afera, kao ni falsikovanje dokumenata, u cilju pomoći jednoj ili drugoj strani – navodi Nikolić.

Ova tema nije, inače, nova u Srbiji. Manje-više, uvek je aktuelna u vreme izbora, još od početka višestranačja. Uoči formiranja vlade Srbije (nakon prošlogodišnjih januarskih parlamentarnih izbora), podignuta je, međutim, velika prašina u srpskom parlamentu, zbog poruke Havijera Solane, visokog predstavnika EU, da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom, ključno da predsednik Srbije kontroliše službe bezbednosti u Srbiji, BIA-u i MUP. Ova izjava nije bila od pomoći demokratskom bloku koji je Solana podržavao. Naprotiv, dodatno je zakomplikovala pregovore o vladi.

To nameće pitanje koliko uopšte strani zvaničnici, koji nastoje da utiču na tok ovdašnjih zbivanja, poznaju ćud srpskog birača. Njihova težnja da podrže proevropske snage je razumljiva, tvrdi naš neimenovani sagovornik, ali mora da postoji osećaj za meru i pristojnost. –Sve izvan toga, u Srbiji će izazvati kontraefekat.

Posebno iznenađuje, međutim, da tu ćud ne poznaje ni komšija Dimitrije Rupel, šef slovenačke diplomatije, koji je, sredinom minule sedmice, izjavio da bi zemlje zapadnog Balkana morale prilikom ulaska u EU da potpišu sporazum da jedna drugoj neće sprečavati članstvo u EU, aludirajući, očigledno, na Srbiju i Kosovo, s tim u vezi.

Ovom izjavom direktno potkopava tvrdnje lidera vodeće stranke bloka koji se naziva proevropskim Borisa Tadića, koji je nedavno izjavio da bi Srbija ulaskom u EU imala veće šanse da spreči prijem samoproglašene države Kosovo u taj savez. Osim toga, slovenački ministar trebalo bi da bude poslednji od evropskih zvaničnika koji bi imao pravo da se za tako nešto zalaže svedoči i podsećanje da je upravo Slovenija ta koja uslovljava ulazak Hrvatske u EU, zbog „ribarske zone” na Jadranu.

To znači, kako kaže Nikolić, „što važi za Sloveniju, ne sme da važi za druge zemlje”.