Како је Херст узјахао Србију

Херст је ујахао у Србију на олињалом кљусету старе рокерске славе. Уметник који је 1997. учествовао у спектаклу „Сензација”, да би десет година касније изгубио подршку критике када је почео да слика, те продавао своје девалвиране радове на аукцији у Садебију, најзад је на светској тури дошао и до нас. Изложба „Нова религија” у Музеју савремене уметности Војводине, која приказује Херстове графике и скулптуре из псеудосакралног циклуса, представља далеки одјек његових чувених раних радова.

Александра Лазар

ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВЉА И ФЕМИНИЗМА

Зашто жене иду у цркву

Верске институције су постале центри за социјализацију, места за размену искустава. Цркве су простор у коме жене проналазе оно што им је на другом месту ускраћено

Жена у Србији данас кува, чисти и пере, разапета између два спасилачка покрета – православља и либералног феминизма. Сваки од њих претендује да је његов рецепт о томе како живот жене треба да изгледа исправан, да ће јој олакшати муке и од ње начинити „праву жену“.

Православна црква прописује различита ограничења модела женског понашања и промовише фигуру жене као скромне, брижне и ћутљиве мајке. Разноврсне феминистичке организације критикују црквену позицију, заступајући западњачки модел улоге жене као самосталне предузетнице која је спремна да једнако као и мушкарац гази по свету како би остварила своје циљеве. Први је позивају да се окани себе и посвети мужу и породици, други од ње захтевају да се „одрекне бога“ и пригрли вредности врлог новог света.

Андреа Јовановић

Опасан повратак у Истанбул

Ко може да разуме Турску? Она остаје велика мистерија, џин на глиненим ногама

С летом које се примиче крају, Истанбул се враћа својој уобичајеној опуштености. Све је у покрету, али се ништа не мења. Мој кућепазитељ Сулејман поново је заузео своје место. Житељима овог комшилука увек служи чај на исти начин. Проналазим Султанију, своју чистачицу циганског порекла која долази да ми пегла кошуље. Почињемо тако што заједно пијемо турску кафу и пушимо по цигарету на мом балкону. Град изгледа исто као када сам га оставио крајем јула, у врућини и превирању одмах након државног удара.

Себастијан де Куртоа

Логика сукоба

Структура Памуковог новог романа Жена црвене косе налик је пресеку Земљине коре. Један ниво приче, из угла једног лика, таложи се на причу другог лика, све док се не формира јединствен текст

Прича почиње једног лета осамдесетих година прошлог века, када је гимназијалац Џем био шегрт бунарџије Махмута. Након што је отац, немирни комуниста, напустио њега и његову мајку, шеснаестогодишњи Џем ће, како би платио припремне часове за факултет, наћи посао у малом месту поред Истанбула, где је требало да научи да ради напорне физичке послове и да буде одговоран за себе и своју породицу. Паралелно са том врстом сазревања, одвија се и његово сексуално сазревање, када се гимназијалац заљубљује у жену црвене косе, глумицу путујућег позоришта. Нестанак оца и потрага за очинском фигуром, као и Џемово одрастање, тема су првог дела овог романа, који би се могао читати као образовни роман.

Нађа Бобичић

Светла будућност ауторског филма

Гашење биоскопа довело је до тога да у Србији „велики” ауторски филмови тешко налазе место у класичној дистрибуцији, тако да се они код нас гледају на фестивалима. То не оставља простор за мање, храбрије, авангардније и радикалније филмове, каже редитељ Стефан Иванчић, један од селектора Филмског фестивала Панчево

Треће издање Међународног филмског фестивала кратког и дугометражног филма у Панчеву (7–11. септембра), чији је уметнички директор редитељ Огњен Главонић, доноси нове програме у избору домаћих и страних селектора, верне основној идеји фестивала – подршци независној ауторској кинематографији и успостављању континуитета између краткометражних филмова младих аутора на почетку каријере и целовечерње ауторске продукције. Фокус је на младима, па програм Рани радови оцењује жири средњошколаца, са признатим филмским уметницима као менторима. Фестивал промовише и високобуџетну ауторску продукцију која негује креативан и оригиналан израз, какви су хорор филмови у програму Поноћна језа и дугометражни играни филмови у селекцији Светионици.

Ивана Кроња