Kako je Herst uzjahao Srbiju

Herst je ujahao u Srbiju na olinjalom kljusetu stare rokerske slave. Umetnik koji je 1997. učestvovao u spektaklu „Senzacija”, da bi deset godina kasnije izgubio podršku kritike kada je počeo da slika, te prodavao svoje devalvirane radove na aukciji u Sadebiju, najzad je na svetskoj turi došao i do nas. Izložba „Nova religija” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, koja prikazuje Herstove grafike i skulpture iz pseudosakralnog ciklusa, predstavlja daleki odjek njegovih čuvenih ranih radova.

Aleksandra Lazar

IZMEĐU PRAVOSLAVLjA I FEMINIZMA

Zašto žene idu u crkvu

Verske institucije su postale centri za socijalizaciju, mesta za razmenu iskustava. Crkve su prostor u kome žene pronalaze ono što im je na drugom mestu uskraćeno

Žena u Srbiji danas kuva, čisti i pere, razapeta između dva spasilačka pokreta – pravoslavlja i liberalnog feminizma. Svaki od njih pretenduje da je njegov recept o tome kako život žene treba da izgleda ispravan, da će joj olakšati muke i od nje načiniti „pravu ženu“.

Pravoslavna crkva propisuje različita ograničenja modela ženskog ponašanja i promoviše figuru žene kao skromne, brižne i ćutljive majke. Raznovrsne feminističke organizacije kritikuju crkvenu poziciju, zastupajući zapadnjački model uloge žene kao samostalne preduzetnice koja je spremna da jednako kao i muškarac gazi po svetu kako bi ostvarila svoje ciljeve. Prvi je pozivaju da se okani sebe i posveti mužu i porodici, drugi od nje zahtevaju da se „odrekne boga“ i prigrli vrednosti vrlog novog sveta.

Andrea Jovanović

Opasan povratak u Istanbul

Ko može da razume Tursku? Ona ostaje velika misterija, džin na glinenim nogama

S letom koje se primiče kraju, Istanbul se vraća svojoj uobičajenoj opuštenosti. Sve je u pokretu, ali se ništa ne menja. Moj kućepazitelj Sulejman ponovo je zauzeo svoje mesto. Žiteljima ovog komšiluka uvek služi čaj na isti način. Pronalazim Sultaniju, svoju čistačicu ciganskog porekla koja dolazi da mi pegla košulje. Počinjemo tako što zajedno pijemo tursku kafu i pušimo po cigaretu na mom balkonu. Grad izgleda isto kao kada sam ga ostavio krajem jula, u vrućini i previranju odmah nakon državnog udara.

Sebastijan de Kurtoa

Logika sukoba

Struktura Pamukovog novog romana Žena crvene kose nalik je preseku Zemljine kore. Jedan nivo priče, iz ugla jednog lika, taloži se na priču drugog lika, sve dok se ne formira jedinstven tekst

Priča počinje jednog leta osamdesetih godina prošlog veka, kada je gimnazijalac Džem bio šegrt bunardžije Mahmuta. Nakon što je otac, nemirni komunista, napustio njega i njegovu majku, šesnaestogodišnji Džem će, kako bi platio pripremne časove za fakultet, naći posao u malom mestu pored Istanbula, gde je trebalo da nauči da radi naporne fizičke poslove i da bude odgovoran za sebe i svoju porodicu. Paralelno sa tom vrstom sazrevanja, odvija se i njegovo seksualno sazrevanje, kada se gimnazijalac zaljubljuje u ženu crvene kose, glumicu putujućeg pozorišta. Nestanak oca i potraga za očinskom figurom, kao i Džemovo odrastanje, tema su prvog dela ovog romana, koji bi se mogao čitati kao obrazovni roman.

Nađa Bobičić

Svetla budućnost autorskog filma

Gašenje bioskopa dovelo je do toga da u Srbiji „veliki” autorski filmovi teško nalaze mesto u klasičnoj distribuciji, tako da se oni kod nas gledaju na festivalima. To ne ostavlja prostor za manje, hrabrije, avangardnije i radikalnije filmove, kaže reditelj Stefan Ivančić, jedan od selektora Filmskog festivala Pančevo

Treće izdanje Međunarodnog filmskog festivala kratkog i dugometražnog filma u Pančevu (7–11. septembra), čiji je umetnički direktor reditelj Ognjen Glavonić, donosi nove programe u izboru domaćih i stranih selektora, verne osnovnoj ideji festivala – podršci nezavisnoj autorskoj kinematografiji i uspostavljanju kontinuiteta između kratkometražnih filmova mladih autora na početku karijere i celovečernje autorske produkcije. Fokus je na mladima, pa program Rani radovi ocenjuje žiri srednjoškolaca, sa priznatim filmskim umetnicima kao mentorima. Festival promoviše i visokobudžetnu autorsku produkciju koja neguje kreativan i originalan izraz, kakvi su horor filmovi u programu Ponoćna jeza i dugometražni igrani filmovi u selekciji Svetionici.

Ivana Kronja