Полиција за уметнички криминал

Тиват – Морске дубине у Црној Гори крију тајну вредног археолошког блага, које је и даље неистражено и често на мети ловаца на антиквитете. Цена античке амфоре на црном тржишту креће се и до пет хиљада евра, а бројни артефакти налазе се у приватним колекцијама широм света.

У Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Котору регистрована су само два подводна налазишта и то у Рисанском заливу и Биговици код Бара. „Подморје целе Боке Которске до Будве обилује подводним налазиштима и целу територију требало би уврстити у археолошко налазиште. Из античког периода најчешће се могу наћи амфоре које су служиле за превоз вина и уља, док морско дно обилује и олупинама разних бродова из средњовековног периода, Првог и Другог светског рата са расутим теретима и инвентаром, који може бити веома вредан. Међу драгоценостима је средњовековна керамика коју су у јужни Јадран бродовима доносили најчешће из Венеције и северне Италије. Ми, заправо, још нисмо свесни шта се крије испод површине”, кажу у которском Заводу.

Регионални центар за подводно деминирање и контролу на мору из Бијеле у сарадњи са америчком владом и Министарством унутрашњих послова формираће, кажу, „полицију за уметнички криминал” да би се заштитили хидро археолошки локалитети на Црногорском приморју. То ће у будућности и бити примарни задатак ронилаца регионалног центра из Бијеле који ће почети са идентификацијом локација у подморју које крију потонуле бродове и вредно археолошко благо.

Директор Регионалног центра за подводно деминирање Веско Мијаиловић каже да је „полиција за уметнички криминал” карактеристична за бројне западне поморске државе које на тај начин штите своје археолошко благо.

„Од америчке владе добили смо један ,сајд скен’ сонар који снима морско дно и у сваком тренутку може на њему да открије и најмањи предмет. Ових дана тај сонар користимо у друге сврхе, за откривање убојних средстава и заосталих мина из Првог и Другог светског рата, али он се може ефикасно употребити и за откривање потопљених бродова, галија, подморница и других предмета који говоре о нашој богатој поморској историји”, каже Мијаиловић.

„Ове године ћемо посебну пажњу усмерити на ронилачке кампове, нелегалне ронилачке групе и појединце који користећи ронилачку опрему уништавају подводна добра. Уз помоћ полиције и поморских власти трудићемо се да те активности доведемо у потпуни ред како би артефакти на морском дну били заштићени. Они су често завршавали ван Црне Горе, продавани су по свету, красили су приватне колекције. То су предмети непроцењиве вредности који говоре о нашој историји и које свака држава штити”, истиче директор центра. „Сматрам да у Црној Гори треба донети закон који ће штити подводна добра и хидроархеолошке локалитете. Хрватска је већ донела такав закон и одредила да регистровани ронилачки центри који држави плаћају порез добијају концесију од посете потопољених бродова, амфоришта и заштићених подводних зона. Пре тога та подручја сниме представници власти, завода за заштиту споменика културе и ресорног министарства, предмети попишу а ронилачки центри обавежу да ће штитити локалитет да би на њему могли наплаћивати организоване посете ронилаца. То је огромна зарада. Многе љубитеље мора ће привући потопљени бродови и артефакти из разних историјских епоха, јер наше море је бистро, а видљивост се креће од 30 до 50 метара. Ако нас посети 15.000 ронилаца годишње и сваки од њих остави 1.000 евра за седам дана упознавања подводног света, онда би Црна Гора добила 15 милиона од организовања једног таквог туристичког садржаја. Због тога морамо заштитити те археолошке локалитете”, каже Мијаиловић.