Policija za umetnički kriminal

Tivat – Morske dubine u Crnoj Gori kriju tajnu vrednog arheološkog blaga, koje je i dalje neistraženo i često na meti lovaca na antikvitete. Cena antičke amfore na crnom tržištu kreće se i do pet hiljada evra, a brojni artefakti nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta.

U Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kotoru registrovana su samo dva podvodna nalazišta i to u Risanskom zalivu i Bigovici kod Bara. „Podmorje cele Boke Kotorske do Budve obiluje podvodnim nalazištima i celu teritoriju trebalo bi uvrstiti u arheološko nalazište. Iz antičkog perioda najčešće se mogu naći amfore koje su služile za prevoz vina i ulja, dok morsko dno obiluje i olupinama raznih brodova iz srednjovekovnog perioda, Prvog i Drugog svetskog rata sa rasutim teretima i inventarom, koji može biti veoma vredan. Među dragocenostima je srednjovekovna keramika koju su u južni Jadran brodovima donosili najčešće iz Venecije i severne Italije. Mi, zapravo, još nismo svesni šta se krije ispod površine”, kažu u kotorskom Zavodu.

Regionalni centar za podvodno deminiranje i kontrolu na moru iz Bijele u saradnji sa američkom vladom i Ministarstvom unutrašnjih poslova formiraće, kažu, „policiju za umetnički kriminal” da bi se zaštitili hidro arheološki lokaliteti na Crnogorskom primorju. To će u budućnosti i biti primarni zadatak ronilaca regionalnog centra iz Bijele koji će početi sa identifikacijom lokacija u podmorju koje kriju potonule brodove i vredno arheološko blago.

Direktor Regionalnog centra za podvodno deminiranje Vesko Mijailović kaže da je „policija za umetnički kriminal” karakteristična za brojne zapadne pomorske države koje na taj način štite svoje arheološko blago.

„Od američke vlade dobili smo jedan ,sajd sken’ sonar koji snima morsko dno i u svakom trenutku može na njemu da otkrije i najmanji predmet. Ovih dana taj sonar koristimo u druge svrhe, za otkrivanje ubojnih sredstava i zaostalih mina iz Prvog i Drugog svetskog rata, ali on se može efikasno upotrebiti i za otkrivanje potopljenih brodova, galija, podmornica i drugih predmeta koji govore o našoj bogatoj pomorskoj istoriji”, kaže Mijailović.

„Ove godine ćemo posebnu pažnju usmeriti na ronilačke kampove, nelegalne ronilačke grupe i pojedince koji koristeći ronilačku opremu uništavaju podvodna dobra. Uz pomoć policije i pomorskih vlasti trudićemo se da te aktivnosti dovedemo u potpuni red kako bi artefakti na morskom dnu bili zaštićeni. Oni su često završavali van Crne Gore, prodavani su po svetu, krasili su privatne kolekcije. To su predmeti neprocenjive vrednosti koji govore o našoj istoriji i koje svaka država štiti”, ističe direktor centra. „Smatram da u Crnoj Gori treba doneti zakon koji će štiti podvodna dobra i hidroarheološke lokalitete. Hrvatska je već donela takav zakon i odredila da registrovani ronilački centri koji državi plaćaju porez dobijaju koncesiju od posete potopoljenih brodova, amforišta i zaštićenih podvodnih zona. Pre toga ta područja snime predstavnici vlasti, zavoda za zaštitu spomenika kulture i resornog ministarstva, predmeti popišu a ronilački centri obavežu da će štititi lokalitet da bi na njemu mogli naplaćivati organizovane posete ronilaca. To je ogromna zarada. Mnoge ljubitelje mora će privući potopljeni brodovi i artefakti iz raznih istorijskih epoha, jer naše more je bistro, a vidljivost se kreće od 30 do 50 metara. Ako nas poseti 15.000 ronilaca godišnje i svaki od njih ostavi 1.000 evra za sedam dana upoznavanja podvodnog sveta, onda bi Crna Gora dobila 15 miliona od organizovanja jednog takvog turističkog sadržaja. Zbog toga moramo zaštititi te arheološke lokalitete”, kaže Mijailović.