Кад се осуђеници исповедају

У Kазнено-поправном заводу у Сремској Митровици, највећем на Балкану, између самица, затворских соба, фабричких хала... налази се и један сасвим особен објекат – капела Свете Петке. Јединствена је по много чему: најстарији је храм у затворској установи на просторима бивше Југославије, у њему ради једини катихета који је стално запослен у затвору, а у њу су добродошли сви верници: православне, римокатоличке, гркокатоличке и исламске вероисповести. 

Православни катихета у сремскомитровачком затвору Бранислав Павков, за „Политику” открива да се однедавно у цркви Свете Петке, или како је још називају капели, одржавају редовна богослужења.

– Као стално запослени у сремскомитровачком затвору, осуђеницима сам на располагању сваки дан. Долазим по њиховом позиву и са њима обављам духовне разговоре. Истовремено их „учим” на који начин да се исповедају када дођу код духовника, како да се припреме за причешће, крштење... Оно што је, заиста, реткост у затворима јесте да се редовно држе богослужења којима присуствује свештеник. Ми смо у томе успели. Богослужења се обављају петком и увек је пуна капела – говори Павков.

Да ли због новог живота који су започели иза затворских ћелија, утицаја затворског катихете или неког другог разлога, све је више осуђеника који се одлучују на крштење. Управо овде, унутар затворских зидина.

– Крштење, у зависности од броја гостију, може да буде обављено у затворској цркви или сали. У последњих четири-пет година, није прошла недеља, а да се неко од осуђеника није крстио – открива Павков.

У сремскомитровачком затвору веронаука је почела да се учи 2000. године. Ова затворска установа прва је, међу десетинама на територији Србије, покренула овакву врсту наставе. О веронауци се учи у просторијама цркве која је, према историјским списима, саграђена 1893. године.  

– Капела Свете Петке подигнута је 1893. године, а након две године, проширењем затвора, укључена је у његове зидине и то ради верника ове установе. Радови су трајали до 1904. године, када је црква званично завршена. Првобитно је то била двоолтарна црква, у којој се одвијала православна и римокатоличка богослужења. Православна богослужења вршио је затворски духовник, отац Макарије, потоњи епископ сремски. Године 1944. срушени су звоник и иконостас, а без трага је нестало све што је чинило цркву. Сав богослужбени рад је забрањен, а затворска капела претворена је у биоскопску салу. Свештеници и црквени великодостојници су долазили у посету осуђеницима, али без дозволе за богослужења, духовни рад или верско образовање осуђеника – прича историју цркве Бранислав Павков.

Више од пола века касније, 2000. године, живот цркве међу зидинама сремскомитровачког затвора поново је покренут. Почело се са верском наставом, а затвор је добио свог духовника проту Пајића, којег је наследио данашњи духовник јереј Љубомир Воларевић.

С обзиром на то да, према Павкова, осуђеничка популација тежи приближавању спољном свету, тј. ресоцијализацији, али се и све више окреће вери, јавила се потреба за изградњом још једне цркве унутар затвора. Нова капела налази се у полуотвроеном делу затвора, а освештана је крајем претходног месеца.

– Нова црква слави летњу, а она унутар затвора, славиће јесењу Свету Петку – открива Бранислав Павков.

Осуђеници, са којима смо разговарали у полуотвореном делу затвора, кажу да им отварање нове цркве много значи. Окренули су се вери, а тиме, како кажу, постали су и бољи људи.

– С обзиром на то да нисмо у свакодневном контакту са најближима, лакше нам је када се њихова имена помену у молитви свештеног лица – каже један од осуђеника.