Може ли РИК добити већа овлашћења

Јесте коначни извештај посматрачке мисије Оебса на парламентарним изборима 24. априла објављен тек три месеца после њиховог завршетка и никако не може да утиче на те изборе, али би изгледа могао да се искористи за предстојеће председничке. Неке од препорука, попут, на пример, боље обуке чланова бирачких одбора и обухватније едукације бирача, могли би да се уваже већ за председничке изборе који су на реду за око пола године, али је јасно и да би опозиција у овом извештају могла да нађе материјала којим би могла да „гађа” владајућу коалицију и њеног кандидата.

Покрет Доста је било је већ саопштио да тај документ „потврђује све што је ДЈБ говорио: да је Вучић, уз злоупотребу државних ресурса, контролисане медије и накнадно РИК-ово ’штимовање’ понављања избора, манипулисао изборном вољом грађана и исфабриковао изборни резултат”. Ванпарламентарни Покрет за преокрет Јанка Веселиновића је директнији и каже да извештај Оебса потврђује да су избори били нерегуларни, те да то што још није објављено на сајту Републичке изборне комисије говори о намери да се сакрије „чињеница – да су избори у Србији покрадени те да је крајње упитан легитимитет власти која је формирана на основу таквих избора”.

Наравно, у коначном извештају Ограничене мисије за посматрање избора Оебса (оваква мисија посматрање не спроводи на систематски и свеобухватан начин) не помиње се ни „фабриковање” резултата ни „крађа избора”, али се помиње „пристрасно извештавање у медијима”, „нејасно разграничење државних и страначких активности”, да „владајуће странке врше притисак на бираче, нарочито оне запослене у јавном сектору, и маме бираче иницијативама у вези с разним облицима социјалне помоћи” и слично. Међутим, констатује се и да су „основна грађанска права била поштована”, да је изборним листама „било омогућено да спроводе кампању на слободан начин”, да је РИК „функционисао на ефикасан и транспарентан начин”...

Чињеница је да се извештај, објављен 29. јула, појавио у широј јавности тек крајем августа и то пошто се опозиција огласила, али многи од поменутих изборних актера нису га још прочитали. У Српској напредној странци нисмо могли да чујемо шта мисле о овом документу. Дијана Вукомановић, председница Извршног одбора Социјалистичке партије Србије, међутим, пажљиво га је прочитала и тврди да га опозиција чита селективно и то јер креће у кампању за председничке изборе. То је легитимно, истиче, али није политички коректно да то ради било која политичка партија.

„Напомињем да је тај извештај написан дипломатским, али врло прецизним аналитичким речником, и ако се у њему помињу извесне нерегуларности некоректно је те примедбе тумачити као да су недавни избори били ’покрадени’. Уосталом, да су избори били нерегуларни, ЕУ не би накнадно, после избора, отворила преговоре са Србијом о поглављима 23 и 24 која управо покривају области владавине закона, људских права и слобода, као и медија”, каже она, уверена да ће се о примедбама и препорукама Оебса наставити дискусија тамо где јој је и место, у Скупштини Србије, где је већ и почела у прошлом сазиву у оквиру Акционог тима за реформу политичког система.

Бојан Клачар из Цесида оцењује да је извештај озбиљан, професионалан и објективан, да је констатовао све крупне и ситније проблеме на изборима и дао одређени сет препорука. На питање може ли се овај извештај користити као крунски доказ да су избори покрадени, он одговара одречно.

„Извештај је крунски доказ само за каталог проблема који постоји у спровођењу избора у Србији и крунски доказ за неке правце којима је те проблеме могуће решавати. Врло су јасно прецизиране све ствари које су проблематичне из угла највећих изборних стандарда и дате су одређене препоруке како да се то реши. Он није крунски доказ о крађи избора, јер не постоји доказ, који је Оебс или било ко други навео, да се заиста то и десило”, каже Клачар.

Он наводи да документ садржи одређени број ствари које се понављају из извештаја у извештај. То су проблеми на које мање-више указују и домаћи посматрачи (недовољно балансиран приступ медија према изборним учесницима, недовољно транспарентни токови новца у финансирању кампања, злоупотреба јавних функција за учешће у изборној кампањи, кратак рок за решавање приговора, потреба едукације бирачких одбора и њихов ефикаснији рад...). Оно чега има више у овом извештају него у ранијим јесу ствари које су, како истиче, генерисане реалним проблемима који су постојали у изборном процесу.

„То се пре свега односи на изборне спорове и на реакције РИК-а у оним случајевима који су изазвали највећу пажњу опозиционих странака, тј. оно њихово одлучивање након завршетка изборног процеса. Они нису ниједног момента у овом извештају говорили да се ту ради о незаконитом, али су користили термине ’дискрециона’ и ’широка’ овлашћења, а тиче се свих оних радњи које су се десиле након избора. И они ту дају једну врло конкретну препоруку: да РИК-у треба дати овлашћења да они по службеној дужности могу да одлучују где изборе треба поништити, поновити. Они заправо желе да тај незгодан моменат у који је РИК стављен реше на тај начин да му се дају овлашћења да он то заиста може да ради – како не би изазивало реакције типа зашто то РИК ради, зашто ради овако а не онако...”, указује Клачар.

Друга ствар која се сада помиње више него у ранијим извештајима Оебса је, додаје он, проблем злоупотребе прописа о положају странака националних мањина. То је проблем који је сада кулминирао и они га у свом извештају констатују и дају одређене предлоге решења.

Дијана Вукомановић каже да примедбе и препоруке треба читати у континуитету, дакле, и из извештаја Оебса о изборима из 2014, 2012. године и уназад. Без обзира на то ко је и када био на власти или у опозицији. Ту се слаже с Клачаром, као и у оцени да су партије кључни контролори поштовања воље грађана. Она, додуше, указује да су и партије и бирачи, „а не међународни посматрачи или институције, кључни актери који могу да обезбеде и сачувају бирачке листиће и изражену вољу грађана”. Зато се у СПС-у потпуно слажу с препоруком која се тиче изборне едукације изборне администрације, политичких актера и бирача.

„На тај начин могли бисмо обезбедити бољи мониторинг регуларности на сам дан избора, на преко осам хиљада бирачких места широм Србије, како не бисмо дошли у ситуацију, као након ових избора, да морамо накнадно да контролишемо вреће с гласачким листићима, што је сизифов посао. Фер избори се обезбеђују на дан избора, после је то много теже”, наглашава Дијана Вукомановић.