У припреми закон о вишковима хране

Србија још нема закон који би регулисао питање вишкова хране, али, како „Политика” сазнаје, овај пропис је у припреми. Оформљена је већ радна група коју води Министарство рада и социјалне политике, у коју су укључени сви релевантни чиниоци који се баве овом проблематиком, али и Министарство пољопривреде, које би требало да да сугестије око контроле и безбедности намирница које се донирају. Министарство финансија ће, сазнајемо, дефинисати подстицаје за све компаније које ће донирати намирнице. Нацрт закона , како се очекује, на столу би требало да буде до нове године.

– То је добра вест јер, уколико и Србија добије закон, то би сигурно значило да ћемо бити у могућности да подмиримо потребе већег дела угроженог становништва. Да би се овај пропис ефикасно спровео, неопходно је спровести студије изводљивости, темељно припремити тржиште и физички створити услове за његово спровођење. Закон донет само на папиру неће нахранити гладног човека. Банка хране Београд свакодневно добија захтеве за помоћ у храни, а како тренутно успевамо да одговоримо тек на сваки пети захтев, у ситуацији смо да правимо листе чекања, а глад као основна животна потреба, као универзално добро на које свако биће полаже право, не може и не сме да чека, каже за „Политику” Мила Блажић, координатор за спонзорства и донације из Банке хране Београд.

Званични подаци показују да у Србији 26 одсто становништва живи у ризику од сиромаштва, а да скоро десет процената не може да оствари основне животне потребе. Када је Француска изгласала Закон о вишковима хране, ова вест је снажно одјекнула широм Европе и наишла на веома позитивне реакције, с обзиром на то да је циљ закона брига о социјално угроженом становништву, али и штедња. У Европи се годишње баци око 90 милиона тона хране. Када се саберу сви утрошени ресурси у производњи хране, која на крају заврши на сметљишту, долазимо до суме од неколико милијарди евра. Француска, као земља са веома развијеном социјалном политиком и земља у којој је настала прва Банка хране, пример је, који би према мишљењу Миле Блажић, требало следити.

У Компанији „Делез Србија”, која већ годину и по дана донира вишкове непродате хране (воће и поврће), кажу да се на овај начин обезбеђује оброк за више од осам хиљада људи.

– Око 60 хуманитарних организација су наши партнери на овом пројекту и досад је донирано више од хиљаду тона свежег воћа и поврћа. То радимо у целој Србији у сарадњи са Банком хране Београд. Верујемо да би законско регулисање такве праксе у значајној мери подстакло и стимулисало и друге друштвено одговорне компаније да помогну свима онима којима је помоћ потребна, каже Никола Папак, пи-ар ове компаније.

У свету постоје различити модели донирања хране, али свима је заједничко да компаније које учествују у таквим програмима имају одређене подстицаје. Ипак, битно је да се та област законски уреди како би сви корисници добијали потребну помоћ, кажу у овој компанији.

Банке хране су својеврстан концепт хуманитарних организација које га у последњих 30 година развијају широм Европе у циљу смањења глади. Банка хране Београд је од оснивања 2006. године успела да обезбеди помоћ за преко 100.000 социјално угрожених лица посредством око 120 организација цивилног друштва, институција и установа широм Србије. Подељено је 1600 тона прехрамбених намирница које су донирали трговински ланци, произвођачи хране и остали субјекти прехрамбеног и непрехрамбеног сектора, али су наведене количине делимично обезбеђене и захваљујући подршци и солидарности грађана.