Откуд данас у Кини баук тероризма

Три недавна мања обрачуна са терористима створила су утисак да баук тероризма поново, пуну деценију од гушења једне побуне ујгурских сепаратиста у Синђијангу, кружи Кином. Најпре је 27. јануара полиција извршила препад на скровиште групе ујгурских сеператиста и терориста у Урумчију, главном граду аутономне области Синђијанг, и том приликом убила двојицу и ухапсила 15 чланова банде, која је „планирала насилне акције” у Пекингу, у току Олимпијаде у августу ове године.

Потом је у историјском граду Сијану један наоружани насилник из непознатих разлога киднаповао аутобус са десет туристичких водича из Аустралије. Полиција је отмичара усмртила снајпером, али није успела да установи његов идентитет. А 9.марта спречена је експлозија у једном путничком авиону који је летео из Урумчија за Пекинг. Након принудног слетања авиона на аеродром у Ланџоуу, полиција је у тоалету летелице открила „запаљив материјал” и потом ухапсила два сумњива путника. Нур Бекри, председник владе Синђијанга, изјавио је да је осујећен „покушај неких људи да изазову ваздухопловну несрећу”.

Претпоставка је да су извршиоци ових напада ујгурски терористи, припадници сепаратистичког Исламског покрета источног Туркестана (ЕТИМ), који одржава тесне везе са Ал Каидом. ЕТИМ је, иначе, и у Уједињеним нацијама регистрован као терористичка организација. Ајман алЗавахири, први помоћник Осаме бин Ладена, тврди да је Ал Каида у логорима у Пакистану и Авганистану прошле године обучила преко хиљаду ујгурских терориста из Синђијанга. Међутим, западни стручњаци за борбу против тероризма оцењују да број обучених терориста није био већи од неколико стотина.

Иако су остали прилично неосветљени, најновији инциденти су у новинским извештајима директно или индиректно повезивани са Олимпијадом. Кина је напросто опседнута тим догађајем и свој углед пред светом мери не само по успешно организованој него и по високо безбедној Олимпијади. Министар јавне безбедности Џоу Јанг је тим поводом изјавио: „Иако општа безбедносна ситуација пред Олимпијаду у Пекингу остаје стабилна, и даље смо суочени са изазовима тероризма, сепаратизма и екстремизма. Тероризам представља највећу претњу.”

А партијски секретар Синђијанга Ванг Лећуан, који се због примене строгих метода антитерористичке борбе још од 1991.године налази на челу листе функционера којима терористи прете смрћу, сачувао је спокојство: „Не треба их се плашити, али треба да будемо будни. Ти момци фантазирају ако мисле да могу да угрозе Олимпијаду. Немају они ту снагу.” Његова је процена да ујгурски терористи, чак и кад су успешни у застрашивању јавности, не располажу ни потенцијалом, ни техничком оспособљеношћу за озбиљније субверзије на Олимпијади.

Већина кинеских, али и страних, стручњака за борбу против тероризма у основи се слаже са оваквом оценом. Произлази да недавни обрачуни са терористима пре сведоче о издисају него о успону тероризма. Томе у прилог иде посредно чак и оно што говоре ујгурски сепаратисти у емиграцији и представници међународних организација за људска права. Ови други оптужују власти у Кини да свесно, без довољно доказа, пренаглашавају опасност од тероризма не би ли имале додатни разлог за строжи надзор у Синђијангу и за „репресију над ујгурском мањином”. Тако, на пример, азијски тим „Амнести интернешенела” тврди: „Ради се о удару широког распона. Власти су почеле да страхују од уочљивих израза ујгурског идентитета, који аутоматски изједначују са сепаратизмом, а сепаратизам са тероризмом.”

Насупрот овим доста политизованим оценама, професор Мартин Вејн из вашингтонског Института за националне стратешке студије каже, у својој недавно објављеној књизи „Рат Кине против тероризма”, да су се кинеске власти за последњу деценију – од гушења ујгурске сепаратистичке побуне у Јинингу 1997, кад је у оружаном сукобу с полицијом погинуло око 150 терориста – врло успешно бориле за стабилизацију Синђијанга.

Ту пустињску област, у којој живи мањина од осам милиона Ујгура, више не потресају побуне, експлозије бомби, заседе и атентати под сепаратистичким и исламским барјацима, каже Вејн и истиче: „Кина је дејствовала правовремено и насилно, понекад и брутално, али њени напори су резултирали једним од ретких успеха у глобалној борби против исламског тероризма.”

Слично мисли сингапурски стручњак за антитероризам Рохан Гунаратна, аутор књиге „Ал Каида изнутра: глобална мрежа терора”. Он верује да светски исламски тероризам теже може да се одржи у Кини него на Западу, поред осталог и због ограничених могућности деловања у затворенијем и строже контролисаном кинеском друштву. По њему, опасност коју по Олимпијаду представљају спољни терористи је „врло ниска”, а опасност од ујгурских терориста је „између средње и ниске”.

За безбедност Олимпијаде брине штаб који чине функционери и стручњаци три министарства – за државну безбедност, јавну безбедност и народну одбрану. Овај штаб је успоставио тесну сарадњу са Интерполом и, што није баш уобичајено са људима из кинеских служби безбедности, са обавештајним службама САД, Немачке, Израела и још неколико земаља. Директор ФБИ Роберт Милер изјавио је у току недавне посете Пекингу: „Безбедносне припреме за Олимпијаду су импресивне.”

Упркос похвалама, члан Сталног комитета Политбироа ЦК КП Кине Џоу Јонгканг је у Синђијангу упозорио локалне руководиоце да је неопходно предузети такве мере безбедности које гарантују дугорочну стабилност. А председник Ху Ђинтао је у току заседања Свекинеског народног конгреса апеловао на ујгурске посланике да брз економски развој аутономне области повежу и са успешним радом на решавању безбедносних, верских и етничких питања.