Србији 60 милиона евра за повезивање с Бугарском

Србија би од Европске комисије могла да добије око 60 милиона евра за градњу гасовода Ниш–Димитровград–Софија, што би омогућило нашој земљи да добија гас из правца Бугарске, изјавио је Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, који је учествовао на Међународном гасном скупу у Варни.

Европска комисија, каже он, расположена је да из европских фондова финансира и друге интерконекције као што су Бугарска–Грчка–Турска, потом Румунија–Бугарска и Бугарска–Србија. Остаје, међутим питање обезбеђивања довољних количина гаса да би било исплативо повезивање свих ових гасовода. Гас би стизао из Азербејџана, Туркменистана, западног Набука и Баумгартена у Аустрији.

– Бугарска и Европска комисија су се такође сложиле да је неопходно и присуство руског гаса како би цео посао био комерцијалан и када је у питању исплативост градње, али и када је реч о будућој цени гаса. С обзиром на то да су у питању различити извори снабдевања гаса, реално је очекивати и конкурентност цена – каже Бајатовић.

Оно што, међутим упада у очи, јесте што сви ови гасоводи који би били потенцијални други извор снабдевање заобилазе Србију. Једино што нашој земљи у таквом ситуацији преостаје је да ЕК остане при обећању да ће помоћи финансирање правца према Бугарској, али и да се обезбеди сигуран пролаз руског гаса преко ове земље, кога једино има довољно.

Интересантно је да Бугарска има идеју, како се чуло, да гради правац према Украјини, а суштина је обнављање унутрашњег гасног бугарског система и повећање његовог капацитета. Циљ је да се кроз интерконекцију отвори тржиште југоисточне Европе.

Оно што је важно, каже Бајатовић, јесте да је ЕК затражила да се преиспитају сви међудржавни уговори о гасу, јер се сматра да они нису комерцијални, али и да се измени правна регулатива како би се све прилагодило прописима ЕУ. Србија већ такав захтев има, сада је то затражено и од осталих земаља које су потписивале међудржавне уговоре.

Упитан да ли то прави проблем нашој земљи, Бајатовић каже, да је најважније да Русија доведе гас испод Црног мора до обале Бугарске, а одатле је много лакше обезбедити додатне количине гаса.

– То је посебно важно, ако се зна да најновија истраживања показују да ће потрошња гаса највише расти управо у Србији са садашњих 2,3 на 3,7 милијарди кубика годишње до 2030. године – каже први човек „Србијагаса”.

Новина је и што би Бугарска убудуће требало да буде посредник између ЕК и Москве, при снабдевању руским гасом.

Иначе, Бојко Борисов, премијер Бугарске истакао је да је ЕК за сада дала подршку градњи гасног чворишта „Балкан” којим би поред гаса из Азербејџана, Туркменистана, (гасовода ТАНАП), Румуније и Бугарске, стизао и руски гас, али да о свему треба да се преговара.

 Изградњу чворишта за гас у близини града Варне на црноморској обали бугарски премијер предложио је након што је Русија одустала од „Гаспромовог” пројекта гасовода „Јужни ток” због противљења Европске комисије. Настојећи да подржи ту идеју и да диверзификује своје снабдевање гасом, Софија улаже напоре и да изгради гасне везе са суседним Грчком, Румунијом, Србијом и Турском.

Премијер Бугарске објаснио је да ће овој земљи требати 2,2 милијарде евра да изгради чвориште које ће моћи да, поред гаса из гасовода, дистрибуира и течни природни гас из терминала у Грчкој.

– Гасно чвориште Балкан има за циљ да повеже све изворе гаса у региону југоисточне Европе, изјавио је потпредседник владе за европске фондове и економске политике Бугарске Томислав Дончев у Варни.

На питање може ли Србија имати користи од гасног чворишта Балкан, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да може под условом да буде довољно гаса.

– Уколико је Бугарска стварно добила зелено светло Европске комисије да се снабдева и руским гасом, ту би се нашло места и за Србију и то повезивањем преко гасовода Ниш–Димитровград. Само под условом да добијемо паре за градњу ове трасе – каже он.

С друге стране, није му јасно, каже, како се то Бугарска и Европска комисија договарају шта треба трећи да ради, у овом случају Русија, а да је пре тога нису питали да ли је вољна да уопште учествује у овом послу и под којим условима. Све ми личи на ону стару „врте ражањ, а зец је још у шуми”, каже он.