Армија од 7.000 хонорарних лекара

„Ка­да др­жа­ва бу­де сте­кла ја­сан увид у ка­па­ци­те­те, опре­му, вр­сту пре­гле­да и број за­по­сле­них у при­ват­ном сек­то­ру, би­ће отво­рен ди­ја­лог на ко­ји на­чин при­ват­ни­ци мо­гу би­ти ин­те­гри­са­ти у по­сто­је­ћи здрав­стве­ни си­стем”, по­ру­чио је 26. сеп­тем­бра 2014. го­ди­не ми­ни­стар Зла­ти­бор Лон­чар, отва­ра­ју­ћи скуп­шти­ну Асо­ци­ја­ци­је при­ват­них здрав­стве­них уста­но­ва и при­ват­них прак­си Ср­би­је.

Иако су мно­ги ко­мен­та­ри­са­ли да је тај циљ „не­мо­гу­ћа ми­си­ја”, да­нас, две го­ди­не ка­сни­је, ипак смо за ко­рак бли­жи да­ну ка­да ће нам за пре­глед у при­ват­ној ор­ди­на­ци­ји би­ти по­треб­на са­мо здрав­стве­на књи­жи­ца.

Де­ја­на Ран­ко­вић, ди­рек­тор­ка по­ме­ну­те асо­ци­ја­ци­је, от­кри­ва за „По­ли­ти­ку” да је услов у ве­зи са ком­пле­ти­ра­њем „кар­то­на” срп­ског при­ват­ног здрав­ства го­то­во у пот­пу­но­сти ис­пу­њен. При­зна­је да је  

то био при­лич­но сло­жен по­сао, с об­зи­ром на раз­у­ђе­ност еви­ден­ци­ја при­ват­них здрав­стве­них уста­но­ва и при­вред­них прак­си. Не­ке од њих се ре­ги­стру­ју у тр­го­вин­ским су­до­ви­ма, а дру­ге у Аген­ци­ји за при­вред­не ре­ги­стре, па је би­ло те­шко утвр­ди­ти и њи­хов број, а са­мим тим и укуп­не мо­гућ­но­сти. По­дат­ке о при­ват­ни­ци­ма има­ју и Ле­кар­ска ко­мо­ра, и ин­спек­ци­је Ми­ни­стар­ства здра­вља и АПР, али су сви они ме­ђу­соб­но не­у­са­гла­ше­ни.

– Ипак, ус­пе­ли смо да ин­те­гри­ше­мо све по­дат­ке и да­нас има­мо де­таљ­ну ма­пу при­ват­них здрав­стве­них уста­но­ва у Ср­би­ји. Овај сек­тор об­у­хва­та 2.000 апо­те­ка, 2.500 сто­ма­то­ло­шких ам­бу­лан­ти, 200 ла­бо­ра­то­ри­ја и 1.020 ле­кар­ских ор­ди­на­ци­ја. Ту је и 270 ве­ћих здрав­стве­них си­сте­ма 155 по­ли­кли­ни­ка, 18 до­мо­ва здра­вља, 12 оп­штих и 76 спе­ци­јал­них бол­ни­ца, пет за­во­да за ра­ди­о­ло­шку ди­јаг­но­сти­ку – по­ли­кли­ни­ка, оп­штих и спе­ци­јал­них бол­ни­ца, за­во­да и до­мо­ва здра­вља – ка­же Де­ја­на Ран­ко­вић, ди­рек­тор­ка асо­ци­ја­ци­је ко­ја оку­пља 400 чла­ни­ца, ко­је по­кри­ва­ју 80 од­сто свих здрав­стве­них услу­га у при­ват­ном сек­то­ру. У асо­ци­ја­ци­ји су и ве­ли­ки здрав­стве­ни си­сте­ми по­пут „Ме­ди­гру­па”, „Бел­ме­ди­ка”, до­ма здра­вља „Ви­зин” , али и мно­штво ма­лих ор­ди­на­ци­ја.

У Бе­о­гра­ду се на­ла­зи чак 40 од­сто свих ре­ги­стро­ва­них при­ват­них здрав­стве­них уста­но­ва. Нај­че­шће за­сту­пље­не спе­ци­јал­но­сти су ги­не­ко­ло­ги­ја, ин­тер­на ме­ди­ци­на и пе­ди­ја­три­ја.

Пре­ма нај­све­жи­јим по­да­ци­ма Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је, при­ват­ни здрав­стве­ни сек­тор за­по­шља­ва 4.223 ле­ка­ра (ко­ји ра­де са­мо и је­ди­но у при­ват­ном сек­то­ру), а пре­ма по­да­ци­ма асо­ци­ја­ци­је, код при­ват­ни­ка је ан­га­жо­ва­но око 7.000 ле­ка­ра на до­пун­ском ра­ду, у свој­ству кон­сул­та­на­та.

– Асо­ци­ја­ци­ја је пр­ва оку­пи­ла ле­ка­ре, фар­ма­це­у­те, сто­ма­то­ло­ге и би­о­хе­ми­ча­ре да за­јед­но ре­ша­ва­ју пи­та­ња ко­ја се ти­чу при­ват­не прак­се –до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца, ина­че, ма­ги­стар фар­ма­ци­је по спе­ци­јал­но­сти.

Асо­ци­ја­ци­ја је „лич­ну кар­ту” ко­нач­но упот­пу­ни­ла и „тех­нич­ким ка­па­ци­те­ти­ма”: пре­бро­ја­на је опре­ма ко­јом рас­по­ла­же при­ват­ни здрав­стве­ни сек­тор. На при­мер, од укуп­но 51 маг­нет­не ре­зо­нан­це, 23 су у др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, а 28 у при­ват­ним.

– При­ват­ни сек­тор у Ср­би­ји је флек­си­би­лан, исто као и у Евро­пи, па по при­ро­ди ства­ри мо­же бр­зо и ефи­ка­сно, без сло­же­них про­це­ду­ра, да на­ба­ви опре­му и про­ши­ри ка­па­ци­те­те, ко­ји по по­тре­би мо­гу да се ак­ти­ви­ра­ју – до­да­је Ран­ко­ви­ће­ва.

Све че­шћи фе­но­мен от­ка­за у др­жав­ном здрав­ству да би се ра­ди­ло код при­ват­ни­ка „за­ви­ја у облан­ду” и ка­же ка­ко „на­ше при­ват­но здрав­ство у све ве­ћој ме­ри оку­пља углед­на име­на и при­зна­те струч­ња­ке, ко­ји се из ра­зних раз­ло­га опре­де­љу­ју да сво­је ка­ри­је­ре на­ста­ве у овом сек­то­ру”.

У асо­ци­ја­ци­ји се на­да­ју се да ће не­ке од не­у­са­гла­ше­но­сти, ко­је ре­ме­те са­да­шњу рав­но­прав­ност из­ме­ђу ле­ка­ра у при­ват­ном и др­жав­ном, би­ти от­кло­ње­не но­вим из­ме­на­ма и до­пу­на­ма За­ко­на о здрав­стве­ној за­шти­ти. Па­ци­јен­ти­ма сме­та што по­сле пре­гле­да или ле­че­ња у при­ват­ној бол­ни­ци, до­зна­ке за бо­ло­ва­ње за се­бе или де­те, ипак, и да­ље је­ди­но мо­же да на­пи­ше иза­бра­ни ле­кар у др­жав­ном до­му здра­вља.

На­про­сто, та­ко је по за­ко­ну. Де­ја­на Ран­ко­вић ме­ђу­тим, твр­ди да већ има за­о­кре­та у ова­квом тре­ти­ра­њу при­ват­ног сек­то­ра и на­во­ди при­ме­ре са­рад­ње кроз опе­ра­ци­је ка­та­рак­те у при­ват­ним оф­тал­мо­ло­шким кли­ни­ка­ма и ван­те­ле­сну оплод­њу у ги­не­ко­ло­шким кли­ни­ка­ма, ко­је пла­ћа РФ­ЗО. Због жал­би па­ци­је­на­та да не­ки др­жав­ни ле­ка­ри не при­хва­та­ју из­ве­штај ко­ле­га из при­ват­ног сек­то­ра, на­ша са­го­вор­ни­ца под­се­ћа да су ми­шље­ње и ме­ди­цин­ски на­лаз, на ко­јем се на­ла­зи пе­чат ли­цен­ци­ра­ног здрав­стве­ног рад­ни­ка, ма где год он ра­дио – ап­со­лут­но ва­лид­ни.

Она до­да­је да се ово од­би­ја­ње из­ве­шта­ја ле­ка­ра из при­ват­не прак­се „ра­ни­је де­ша­ва­ло у мно­го ве­ћој ме­ри, а да за­хва­љу­ју­ћи пр­вен­стве­но Ми­ни­стар­ству здра­вља да­нас ско­ро и да не­ма­мо та­кве слу­ча­је­ве”.