Армија од 7.000 хонорарних лекара
„Када држава буде стекла јасан увид у капацитете, опрему, врсту прегледа и број запослених у приватном сектору, биће отворен дијалог на који начин приватници могу бити интегрисати у постојећи здравствени систем”, поручио је 26. септембра 2014. године министар Златибор Лончар, отварајући скупштину Асоцијације приватних здравствених установа и приватних пракси Србије.
Иако су многи коментарисали да је тај циљ „немогућа мисија”, данас, две године касније, ипак смо за корак ближи дану када ће нам за преглед у приватној ординацији бити потребна само здравствена књижица.
Дејана Ранковић, директорка поменуте асоцијације, открива за „Политику” да је услов у вези са комплетирањем „картона” српског приватног здравства готово у потпуности испуњен. Признаје да је
то био прилично сложен посао, с обзиром на разуђеност евиденција приватних здравствених установа и привредних пракси. Неке од њих се региструју у трговинским судовима, а друге у Агенцији за привредне регистре, па је било тешко утврдити и њихов број, а самим тим и укупне могућности. Податке о приватницима имају и Лекарска комора, и инспекције Министарства здравља и АПР, али су сви они међусобно неусаглашени.
– Ипак, успели смо да интегришемо све податке и данас имамо детаљну мапу приватних здравствених установа у Србији. Овај сектор обухвата 2.000 апотека, 2.500 стоматолошких амбуланти, 200 лабораторија и 1.020 лекарских ординација. Ту је и 270 већих здравствених система 155 поликлиника, 18 домова здравља, 12 општих и 76 специјалних болница, пет завода за радиолошку дијагностику – поликлиника, општих и специјалних болница, завода и домова здравља – каже Дејана Ранковић, директорка асоцијације која окупља 400 чланица, које покривају 80 одсто свих здравствених услуга у приватном сектору. У асоцијацији су и велики здравствени системи попут „Медигрупа”, „Белмедика”, дома здравља „Визин” , али и мноштво малих ординација.
У Београду се налази чак 40 одсто свих регистрованих приватних здравствених установа. Најчешће заступљене специјалности су гинекологија, интерна медицина и педијатрија.
Према најсвежијим подацима Лекарске коморе Србије, приватни здравствени сектор запошљава 4.223 лекара (који раде само и једино у приватном сектору), а према подацима асоцијације, код приватника је ангажовано око 7.000 лекара на допунском раду, у својству консултаната.
– Асоцијација је прва окупила лекаре, фармацеуте, стоматологе и биохемичаре да заједно решавају питања која се тичу приватне праксе –додаје наша саговорница, иначе, магистар фармације по специјалности.
Асоцијација је „личну карту” коначно употпунила и „техничким капацитетима”: пребројана је опрема којом располаже приватни здравствени сектор. На пример, од укупно 51 магнетне резонанце, 23 су у државним институцијама, а 28 у приватним.
– Приватни сектор у Србији је флексибилан, исто као и у Европи, па по природи ствари може брзо и ефикасно, без сложених процедура, да набави опрему и прошири капацитете, који по потреби могу да се активирају – додаје Ранковићева.
Све чешћи феномен отказа у државном здравству да би се радило код приватника „завија у обланду” и каже како „наше приватно здравство у све већој мери окупља угледна имена и признате стручњаке, који се из разних разлога опредељују да своје каријере наставе у овом сектору”.
У асоцијацији се надају се да ће неке од неусаглашености, које ремете садашњу равноправност између лекара у приватном и државном, бити отклоњене новим изменама и допунама Закона о здравственој заштити. Пацијентима смета што после прегледа или лечења у приватној болници, дознаке за боловање за себе или дете, ипак, и даље једино може да напише изабрани лекар у државном дому здравља.
Напросто, тако је по закону. Дејана Ранковић међутим, тврди да већ има заокрета у оваквом третирању приватног сектора и наводи примере сарадње кроз операције катаракте у приватним офталмолошким клиникама и вантелесну оплодњу у гинеколошким клиникама, које плаћа РФЗО. Због жалби пацијената да неки државни лекари не прихватају извештај колега из приватног сектора, наша саговорница подсећа да су мишљење и медицински налаз, на којем се налази печат лиценцираног здравственог радника, ма где год он радио – апсолутно валидни.
Она додаје да се ово одбијање извештаја лекара из приватне праксе „раније дешавало у много већој мери, а да захваљујући првенствено Министарству здравља данас скоро и да немамо такве случајеве”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


