Почели пријемни испити, данас већ и резултати

На факултетима и високим школама на којима је остало слободних индекса након првог уписног рока, од јуче је почела провера знања будућих бруцоша. Пријемни испити су само ова два дана, а већ од сутра креће објављивање привремених ранг-листа, јер је далеко мање кандидата него у јуну, па и мање посла за факултетске управе.

Колико је интересовање свршених средњошколаца у септембарском року, није познато, јер је од шест државних универзитета податке објавио једино Универзитет у Новом Саду. Подаци не постоје ни на сајту Министарства просвете, ни на сајтовима високошколских установа.

Да ли је то зато што факултетске управе крију овогодишње празне клупе и мањак кандидата или не сматрају да је интернет основно средство информисања за нове генерације, тек, оправдања немају ни они, а ни просветне власти. Универзитети јесу објавили број слободних места након првог уписног рока, како смо сабрали њих је око 6.500, међутим збирни подаци нигде нису могли да се пронађу, осим у водичима за бруцоше које објављују дневне новине, и то захваљујући ангажовању новинара. И упркос доброј вољи представника седме силе (а физички је готово немогуће позивати више од 300 установа свакога дана), подаци за високе школе ове године остали су непознаница чак и када је у питању број слободних места, јер на сајтовима нема свих информација. И у Министарству просвете су нам рекли да ове године нису сакупљали податке за високе школе.

Да објаснимо зашто је ова транспарентност важна, осим очигледног разлога да нема потребе да се ови подаци крију: у другом (као и у првом) року, многи студенти калкулишу са пријављивањем и полагањем пријемног испита на више факултета, а да би могли да знају где су им најбоље шансе на основу броја кандидата и индекса, морају да имају на једном месту и преглед по факултетима и по универзитетима. Просто је невероватно да се од једног младог човека у 21. веку очекује да, рецимо у Београду, у којем су факултети разбацани по читавом граду, у једном дану обиђе све високошколске установе, преписује са огласних табли и онда сутрадан предаје документа. То можда физички јесте могуће на новосадском универзитету, који је организован по принципу кампуса и где је већина факултету на једном месту, али за Београд је то научна фантастика. Да не говоримо о ситуацију у којој неко жели да конкурише и у Београду и у Крагујевцу или Нишу.

Оно што иза читаве ове приче може да се крије, јесте сакривање података због слабог интересовања младих, чак и за традиционално атрактивне факултете, што ће у наредним годинама свакако утицати и на рејтинг високошколских установа. Наиме, до сада је за септембар обично преостајало празних клупа на популарним факултетима друштвених наука ван Београда, а сада су други уписни рок огласили чак и београдски Правни, Економски и Филолошки факултет. На овим високошколским установама је и највише слободних индекса на Универзитету у Београду, што је такође изненађење. Индекса има чак на стоматологији и медицини.

Додуше, углавном је реч о самофинансирајућим индексима који ће сигурно бити подељени пре почетка академске године, али и то је ипак ситуација која је ранијих година била незамислива.

Да ли је реч о мање бројној генерацији матураната или су пак и приватни факултети повукли свој део „колача”, знаће се када се среди статистика након другог уписног рока, што често буде чак и на пролеће идуће године. Групација техничких факултета за сада задовољно трља руке, јер је у врху интересовања младих у први план избило машинство, традиционално електротехника, а све су привлачнији и природно-математички факултети.

Да се вратимо познатим подацима, дакле, само за новосадски универзитет: највише кандидата је конкурисало за индекс Академије уметности, где ће се за 52 места борити чак 111 младих. На другом месту је Медицински факултет, где је по броју пријављених попуњена квота 99 одсто: за 100 индекса конкурисало је 99 кандидата. На Филозофском факултету је било 18 слободних индекса, а предато је 12 пријава. Пољопривреду жели да студира још 34 кандидата, а има 96 места након првог рока. Сви остали факултети имаће доста слободних клупа када крене нова академска година 1. октобра.

Неколико речи и о правилима уписа, која су исти као и у јуну – за самофинансирајући индекс је неопходно да се освоји минимум 30 поена, а за буџетски више од 51 бод. По основу оцена из сва четири разреда средње школе може да се добије 40 поена, а перфектно урађен пријемни испит доноси додатних 60 бодова.

Незадовољни кандидати имају право жалбе уписној комисији, па декану, а коначна ранг-листа примљених бруцоша биће објављена када се размотре сви приговори.

Након објављивања листе, следи прозивка и упис, а уколико се примљени кандидат не појави, факултет ће уписати следећег са листе. За други рок је специфично да факултети који не попуне сва слободна места, распишу и трећи рок, у којем деле индексе кандидатима који су на сродним факултетима положили пријемни, а ипак остали испод црте. Зато је савет да се пажљиво прате термини уписне трке који се разликују од факултета до факултета, а посебно оглашавање трећег круга.

На Универзитету у Београду коначне ранг-листе биће објављене до 13. септембра, а упис је до 16. истог месеца. На Универзитету у Новом Саду је упис од 7. до 19. септембра.