Стаменковић: Не видим перспективу за раст производње у Фијату

Питање је да ли ће „Фијат” после истека уговора остати у Србији или ће отићи, изјавио је Стојан Стаменковић, координатор истраживања часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ). Он је на данашњем представљању новог броја овог издања Економског института казао да се после укидања једне смене у „Фијату Крајслер Србија” не може очекивати раст производње „фијата 500-Л”.

– Чини ми се да уговор истиче крајем 2018. и нисам сигуран да ли ће бити продужен или ће „Фијат” отићи одавде. Не видим неку перспективу за раст производње у фабрици – казао је Стаменковић у ПКС.

Вредност извоза моторних возила и приколица у периоду јануар-јул 2016. износила је око 1,2 милијарде евра, а у јулу је сведена на 132 милиона евра, што је готово 40 одсто мање него у јулу 2013.

Пад производње моторних возила и приколица за готово седам одсто у јулу ове године, у односу на исти месец претходне, и девет одсто у седмомесечном периоду у поређењу са седам месеци 2015., довео је до стагнације у последња три месеца на нивоу који је за око 11 процената нижи од прошлогодишњег просека.

„Фијат Крајслер Србија” наш највећи извозник, рекордне 2013. на страна тржишта продао је модел „500-Л” за 1,53 милијарде евра, а 2014. за 1,36 милијарди. Према подацима Министарства финансија, у 2015. је из Крагујевца извезено „великих фића” за 1,09 милијарди евра.

Иначе, Стаменковић је указао да је у јулу дошло до смањеног раста спољнотрговинске размене. Извоз је већи за 1,8, увоз за 0,5 одсто, а увоз је покривен извозом у седмомесечном периоду са 77,7 одсто, јулу са 80,4. И извоз и увоз су и даље на растућим трендовима, али су њихови прираштаји смањени.

Подаци за јун и јул показују стабилну тенденцију раста прерађивачке индустрије, али уз смањење раста и домаће и извозне тражње, казао је уредник МАТ-а Иван Николић. Тренд је и даље растући – тренутно је на нивоу који је за нешто више од 6,5 одсто изнад просека претходне године, а процена раста прерађивачке индустрије у 2016. је око седам одсто. Прекинут је и раст укупних зарада, али и даље расте маса зарада у приватном сектору. После прошлогодишњег октобра маса зарада је расла током шест месеци, да би током последња три месеца стагнирала. Према његовим речима, кретања у међународном окружењу представљају кључни ризик по остварење повољних економских изгледа на средњи рок.

Суфицит и са Хрватском

Посматрано по појединачним земљама, највећи суфицит у робној размени у првом полугођу остварен је у размени са БиХ и Црном Гором, али је Србија у другом тромесечју ове године први пут забележила суфицит и у размени са Хрватском, нагласили су аутори МАТ-а.

Зато Србији нипошто не одговара нестабилност у региону, тако да не чуди што наша влада инсистира на томе да се страсти смире.

Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија су наша најатрактивнија извозна одредишта, јер је у овај регион у првој половини 2016. пласирано 24,8 одсто укупног робног извоза, при чему је много битније да бележимо значајан суфицит. Суфицит у размени са поменутим земљама у посматраном периоду увећан је за 20,9 одсто, док је са остатком света дефицит увећан за један проценат.