Драматично спасавање станара из „картонке”

Ниш – Права је срећа да у пожару који је у среду око 23.20 часова захватио зграду у нишком насељу Расадник није било већих последица, а пре свега, сачувани су људски животи.

Једна деветнаестогодишња девојка, како сазнајемо студенткиња која се ту скоро доселила, скочила је са трећег спрата на шаторско платно које су разапеле комшије, након чега је превезена у ургентни центар и према изјавама лекара, задобила је лакшу контузију.

Једну старију жену (79) ватрогасци су са великим напором извукли у последњем тренутку пред налет ватрене стихије.

Она је задобила опекотине тежег степена и збринута је на клиници за пластичну хирургију.

Један ватрогасац је задобио лакши ударац у главу, а један је имао лакше симптоме топлотног удара.

Девојка и ватрогасци су пуштени на кућно лечење.

Ватра, чији је овај репортер био очевидац, појавила се у Улици Расадник у истоименом кварту, у згради број 10, у стану на другом спрату, али пошто је зграда грађена од лаких материјала, због чега је и названа „картонка”, врло брзо се проширила на трећи спрат, а потом и на улаз 10 А.

Реч је о једној згради са два улаза. У гашењу су ангажовани сви потенцијали ватрогасне службе, Јавно комунално предузеће „Медијана” и станари, а неколико екипа Хитне медицинске помоћи било је врло брзо на лицу места.

Станари су ноћ провели код комшија, у колима и на улици. Место пожара обишли су градоначелник Ниша Дарко Булатовић и Александар Јовичић, председник градске општине Палилула на чијој територији се пожар догодио.

Председник скупштине станара ове зграде Живојин Митровић, ватрогасац у пензији, чији је стан оштећен у пожару, за „Политику” је испричао:

– Око пола дванаест пробудио ме је комшија и рекао да гори стан до мене и замолио ме за помоћ, јер зна да сам био ватрогасац. На брзину сам изашао и имао сам шта да видим. Супруга је била у стану до њих а ја у суседној соби. Пре две године сам урадио кнауф изолацију и то је спречило ватру да брзо продре у мој стан. Кнауф ме је сачувао, имао сам времена да изађем. Ова зграда је грађена од азбеста и иверице. Нема горег материјала за гашење, нити за живот. То су минерална вуна и азбестне плоче. Изгорела ми је цела једна соба, све се срушило. У дневној соби је нешто остало, али овде више нема живота. Ноћ сам провео у колима и напољу. На једном улазу има осам, а на другом седам станова, укупно петнаест. Обе зграде су од истог материјала, с тим што је улаз 10 А ставио стаклену вуну и малу изолацију. Надамо се да ће градоначелник и председник општине да нам помогну, они су нам сад и отац и мајка. Били су ту, сад имају састанак на ком ће да донесу одлуку. Чекамо шта ће да каже ватрогасна комисија – каже Митровић.

У потпуности је изгорео стан породице Хофман на улазу 10, која није била у стану када је ватра букнула. – Никога није било у стану. Кад смо се вратили кући, затекли смо пламен који је избијао из врата. Комшије су већ биле почеле да гасе ватру. Све нам је изгорело. Ноћ смо провели у комшилуку – каже за наш лист Миломир Хофман.

Студент Јашко Јашаревић све време је био уз ватрогасце. – Ја сам из зграде десно која је мање оштећена. Сви смо ноћ провели на улици, цео комшилук је дежурао. Борба са ватреном стихијом трајала је од пола дванаест до пола четири, а ево још тиња. Ватрогасци су водили жестоку борбу, ми смо помагали колико смо могли. Почело је да букти око 23.20. Био сам ту кад је скочила девојка која се доселила пре седам дана, мислим да је студент. Она је спас потражила скоком са велике висине. На срећу, била је то добра одлука, ко зна како би се завршило, јер је баш у њеном стану била јака ватра. Ватрогасци су у последњем тренутку извукли баку Анкицу, прича Јашко.

Стан Бојана Ђорђевића налази се на трећем спрату.

– Легао сам око пола дванаест и одједном је почела лупњава вратима, цика, јурњава, сирене. Погледао сам кроз прозор и видео страшну слику. Јурњава, комешање, људи истрчавају, нису могли да понесу ништа, спасавали су голи живот. Спаковали смо се и истрчали. Мени није много изгорело, али је вода уништила све. Ово су монтажне зграде од азбеста, иверице и разних мешавина. Колико знам, грађене су 1936. године, рок им је био двадесет година и било је питање дана када ће овако нешто да се деси. Ватра је горела до шест ујутру и још тиња – каже Ђорђевић.

Све време на терену су биле и екипе управе за ванредне ситуације. Узроци пожара се утврђују.