Dramatično spasavanje stanara iz „kartonke”

Niš – Prava je sreća da u požaru koji je u sredu oko 23.20 časova zahvatio zgradu u niškom naselju Rasadnik nije bilo većih posledica, a pre svega, sačuvani su ljudski životi.

Jedna devetnaestogodišnja devojka, kako saznajemo studentkinja koja se tu skoro doselila, skočila je sa trećeg sprata na šatorsko platno koje su razapele komšije, nakon čega je prevezena u urgentni centar i prema izjavama lekara, zadobila je lakšu kontuziju.

Jednu stariju ženu (79) vatrogasci su sa velikim naporom izvukli u poslednjem trenutku pred nalet vatrene stihije.

Ona je zadobila opekotine težeg stepena i zbrinuta je na klinici za plastičnu hirurgiju.

Jedan vatrogasac je zadobio lakši udarac u glavu, a jedan je imao lakše simptome toplotnog udara.

Devojka i vatrogasci su pušteni na kućno lečenje.

Vatra, čiji je ovaj reporter bio očevidac, pojavila se u Ulici Rasadnik u istoimenom kvartu, u zgradi broj 10, u stanu na drugom spratu, ali pošto je zgrada građena od lakih materijala, zbog čega je i nazvana „kartonka”, vrlo brzo se proširila na treći sprat, a potom i na ulaz 10 A.

Reč je o jednoj zgradi sa dva ulaza. U gašenju su angažovani svi potencijali vatrogasne službe, Javno komunalno preduzeće „Medijana” i stanari, a nekoliko ekipa Hitne medicinske pomoći bilo je vrlo brzo na licu mesta.

Stanari su noć proveli kod komšija, u kolima i na ulici. Mesto požara obišli su gradonačelnik Niša Darko Bulatović i Aleksandar Jovičić, predsednik gradske opštine Palilula na čijoj teritoriji se požar dogodio.

Predsednik skupštine stanara ove zgrade Živojin Mitrović, vatrogasac u penziji, čiji je stan oštećen u požaru, za „Politiku” je ispričao:

– Oko pola dvanaest probudio me je komšija i rekao da gori stan do mene i zamolio me za pomoć, jer zna da sam bio vatrogasac. Na brzinu sam izašao i imao sam šta da vidim. Supruga je bila u stanu do njih a ja u susednoj sobi. Pre dve godine sam uradio knauf izolaciju i to je sprečilo vatru da brzo prodre u moj stan. Knauf me je sačuvao, imao sam vremena da izađem. Ova zgrada je građena od azbesta i iverice. Nema goreg materijala za gašenje, niti za život. To su mineralna vuna i azbestne ploče. Izgorela mi je cela jedna soba, sve se srušilo. U dnevnoj sobi je nešto ostalo, ali ovde više nema života. Noć sam proveo u kolima i napolju. Na jednom ulazu ima osam, a na drugom sedam stanova, ukupno petnaest. Obe zgrade su od istog materijala, s tim što je ulaz 10 A stavio staklenu vunu i malu izolaciju. Nadamo se da će gradonačelnik i predsednik opštine da nam pomognu, oni su nam sad i otac i majka. Bili su tu, sad imaju sastanak na kom će da donesu odluku. Čekamo šta će da kaže vatrogasna komisija – kaže Mitrović.

U potpunosti je izgoreo stan porodice Hofman na ulazu 10, koja nije bila u stanu kada je vatra buknula. – Nikoga nije bilo u stanu. Kad smo se vratili kući, zatekli smo plamen koji je izbijao iz vrata. Komšije su već bile počele da gase vatru. Sve nam je izgorelo. Noć smo proveli u komšiluku – kaže za naš list Milomir Hofman.

Student Jaško Jašarević sve vreme je bio uz vatrogasce. – Ja sam iz zgrade desno koja je manje oštećena. Svi smo noć proveli na ulici, ceo komšiluk je dežurao. Borba sa vatrenom stihijom trajala je od pola dvanaest do pola četiri, a evo još tinja. Vatrogasci su vodili žestoku borbu, mi smo pomagali koliko smo mogli. Počelo je da bukti oko 23.20. Bio sam tu kad je skočila devojka koja se doselila pre sedam dana, mislim da je student. Ona je spas potražila skokom sa velike visine. Na sreću, bila je to dobra odluka, ko zna kako bi se završilo, jer je baš u njenom stanu bila jaka vatra. Vatrogasci su u poslednjem trenutku izvukli baku Ankicu, priča Jaško.

Stan Bojana Đorđevića nalazi se na trećem spratu.

– Legao sam oko pola dvanaest i odjednom je počela lupnjava vratima, cika, jurnjava, sirene. Pogledao sam kroz prozor i video strašnu sliku. Jurnjava, komešanje, ljudi istrčavaju, nisu mogli da ponesu ništa, spasavali su goli život. Spakovali smo se i istrčali. Meni nije mnogo izgorelo, ali je voda uništila sve. Ovo su montažne zgrade od azbesta, iverice i raznih mešavina. Koliko znam, građene su 1936. godine, rok im je bio dvadeset godina i bilo je pitanje dana kada će ovako nešto da se desi. Vatra je gorela do šest ujutru i još tinja – kaže Đorđević.

Sve vreme na terenu su bile i ekipe uprave za vanredne situacije. Uzroci požara se utvrđuju.