Хотелијери хоће да купе зграде Беобанке

Хотелијери, компаније које се баве управљањем некретнинама и страна фирма која би у Београд да пресели централу. Укратко, то су заинтересовани купци две зграде некадашње Беобанке на Зеленом венцу. Сви они добиће још једну шансу, овог пута на шестом јавном надметању за куповину зграде од 13 спратова и објекта испред са пет етажа. Због великог интересовања Градска управа Београда недавно је померила рок за достављање понуда на 31. октобар.

Јавно надметање за куповину зграде саграђене још 1960. године заказано је за 4. новембар, а претходно је требало да буде организовано 2. септембра. Почетна цена остаће иста – 3,1 милион евра, али у граду очекују да ће са повећањем броја заинтересованих порасти и цена на јавном надметању.

– Рок је померен на захтев заинтересованих купаца који су тражили продужење како би могли да обезбеде новац за депозит. Првобитан рок од 15 дана био је прекратак за учеснике из других држава због компликованих процедура и трансфера новца из иностранства. Сада има више времена, па очекујем да ће се у наредна два месеца јавити још потенцијалних купаца – каже Драгутин Ненезић, помоћник шефа кабинета градоначелника Београда, задужен за инвестиције.

За сада је заинтересовано шест-седам купаца, али у управи ипак очекују да ће се на новембарском „такмичењу” око зграде на Зеленом венцу појавити од три до пет правих купаца.

– Ко су конкретно они, не могу да откривам, сем да међу њима највише има хотелијера. Реч је заправо о три хотелска ланца који тренутно нису присутни код нас. Ако власник постане неко из те области на атрактивној локацији подићи ће, сва је прилика, хотел средње категорије. Јер, у том крају и онако нема довољно простора за прављење великог паркинга, а хотел са три звездице би већ могао да функционише како ваља, јер у близини зграде постоји неколико јавних паркиралишта. Она би била сасвим довољна за задовољење потреба гостију – уверава Ненезић.

У граду покушавају и да пронађу решење због лошег функционисања саобраћаја у том делу, посебно из правца Новог Београда. Јер, да би гост стигао до старог дела престонице где је смештено најтраженије здање сада мора знатно више да кружи до локације на Зеленом венцу. То свакако може бити велика препрека за будуће купце некадашње Беобанке, тако да што пре морамо да пронађемо решење за то, додаје Ненезић.

Међу потенцијалним купцима објекта, који је пре 56 година пројектовала архитекта Милица Штерић, јесу и компаније из сектора управљања некретнинама, а јавила се и инострана фирма које има у плану да у престоницу пресели своје седиште.

Понуђена некретнина на Зеленом венцу простире се иначе на око 8.300 квадрата. Због атрактивне позиције могла би да има неколико намена, али је пре свега потребно урадити темељну реконструкцију. Вишеспратница је исељена још 2002. године, када је Беобанка отишла у стечај. Од тада је потпуно празна.

Пре девет година донета је одлука да се објекат додели Министарству правде. У току обнове демонтиране су инсталације, преградни зидови, а када је на ред дошла оронула фасада посао је привремено стопиран јер је требало уклонити азбест пронађен у делу зида између пода и прозора. Да конструкција садржи азбестни цемент није се знало док га обнова није разголитила. Тај материјал није био заведен у пројектној документацији јер када је пре пола века објекат грађен употреба азбеста није се косила са прописима, нити се знало да је он опасан по здравље. Према процени Министарства правде демонтирање старе и постављање нове фасаде коштало би сто милиона динара. Била је планирана и адаптација ентеријера, а у обновљени објекат требало је да се уселе Прекршајни суд у Београду и Виши прекршајни суд, док су два спрата била предвиђена за Агенцију за борбу против корупције. Ту је требало да се смести и Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде.

После уклањања фасаде министарство је одустало од сређивања зграде зато што није имало новца за тај подухват, а искрсли су и нови проблеми. Утврђено је да конструкција објекта не задовољава сеизмичке прописе и да два надограђена спрата због оштећења не могу безбедно да се користе. На крају је ољуштено здање прешло у власништво Града Београда 2012. године.