Hotelijeri hoće da kupe zgrade Beobanke

Hotelijeri, kompanije koje se bave upravljanjem nekretninama i strana firma koja bi u Beograd da preseli centralu. Ukratko, to su zainteresovani kupci dve zgrade nekadašnje Beobanke na Zelenom vencu. Svi oni dobiće još jednu šansu, ovog puta na šestom javnom nadmetanju za kupovinu zgrade od 13 spratova i objekta ispred sa pet etaža. Zbog velikog interesovanja Gradska uprava Beograda nedavno je pomerila rok za dostavljanje ponuda na 31. oktobar.

Javno nadmetanje za kupovinu zgrade sagrađene još 1960. godine zakazano je za 4. novembar, a prethodno je trebalo da bude organizovano 2. septembra. Početna cena ostaće ista – 3,1 milion evra, ali u gradu očekuju da će sa povećanjem broja zainteresovanih porasti i cena na javnom nadmetanju.

– Rok je pomeren na zahtev zainteresovanih kupaca koji su tražili produženje kako bi mogli da obezbede novac za depozit. Prvobitan rok od 15 dana bio je prekratak za učesnike iz drugih država zbog komplikovanih procedura i transfera novca iz inostranstva. Sada ima više vremena, pa očekujem da će se u naredna dva meseca javiti još potencijalnih kupaca – kaže Dragutin Nenezić, pomoćnik šefa kabineta gradonačelnika Beograda, zadužen za investicije.

Za sada je zainteresovano šest-sedam kupaca, ali u upravi ipak očekuju da će se na novembarskom „takmičenju” oko zgrade na Zelenom vencu pojaviti od tri do pet pravih kupaca.

– Ko su konkretno oni, ne mogu da otkrivam, sem da među njima najviše ima hotelijera. Reč je zapravo o tri hotelska lanca koji trenutno nisu prisutni kod nas. Ako vlasnik postane neko iz te oblasti na atraktivnoj lokaciji podići će, sva je prilika, hotel srednje kategorije. Jer, u tom kraju i onako nema dovoljno prostora za pravljenje velikog parkinga, a hotel sa tri zvezdice bi već mogao da funkcioniše kako valja, jer u blizini zgrade postoji nekoliko javnih parkirališta. Ona bi bila sasvim dovoljna za zadovoljenje potreba gostiju – uverava Nenezić.

U gradu pokušavaju i da pronađu rešenje zbog lošeg funkcionisanja saobraćaja u tom delu, posebno iz pravca Novog Beograda. Jer, da bi gost stigao do starog dela prestonice gde je smešteno najtraženije zdanje sada mora znatno više da kruži do lokacije na Zelenom vencu. To svakako može biti velika prepreka za buduće kupce nekadašnje Beobanke, tako da što pre moramo da pronađemo rešenje za to, dodaje Nenezić.

Među potencijalnim kupcima objekta, koji je pre 56 godina projektovala arhitekta Milica Šterić, jesu i kompanije iz sektora upravljanja nekretninama, a javila se i inostrana firma koje ima u planu da u prestonicu preseli svoje sedište.

Ponuđena nekretnina na Zelenom vencu prostire se inače na oko 8.300 kvadrata. Zbog atraktivne pozicije mogla bi da ima nekoliko namena, ali je pre svega potrebno uraditi temeljnu rekonstrukciju. Višespratnica je iseljena još 2002. godine, kada je Beobanka otišla u stečaj. Od tada je potpuno prazna.

Pre devet godina doneta je odluka da se objekat dodeli Ministarstvu pravde. U toku obnove demontirane su instalacije, pregradni zidovi, a kada je na red došla oronula fasada posao je privremeno stopiran jer je trebalo ukloniti azbest pronađen u delu zida između poda i prozora. Da konstrukcija sadrži azbestni cement nije se znalo dok ga obnova nije razgolitila. Taj materijal nije bio zaveden u projektnoj dokumentaciji jer kada je pre pola veka objekat građen upotreba azbesta nije se kosila sa propisima, niti se znalo da je on opasan po zdravlje. Prema proceni Ministarstva pravde demontiranje stare i postavljanje nove fasade koštalo bi sto miliona dinara. Bila je planirana i adaptacija enterijera, a u obnovljeni objekat trebalo je da se usele Prekršajni sud u Beogradu i Viši prekršajni sud, dok su dva sprata bila predviđena za Agenciju za borbu protiv korupcije. Tu je trebalo da se smesti i Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Posle uklanjanja fasade ministarstvo je odustalo od sređivanja zgrade zato što nije imalo novca za taj poduhvat, a iskrsli su i novi problemi. Utvrđeno je da konstrukcija objekta ne zadovoljava seizmičke propise i da dva nadograđena sprata zbog oštećenja ne mogu bezbedno da se koriste. Na kraju je oljušteno zdanje prešlo u vlasništvo Grada Beograda 2012. godine.