Свађа око Алахових гостију

Откако је ирански врховни вођа поручио муслиманима широм света да размисле о могућности да се саудијским властима укине контрола над хаџилуком у Меки, ривалство шиитске Исламске Републике и сунитске Краљевине експлодирало је готово неконтролисано.

Ајатолах Али Хамнеи предлог заснива на трагедији која се догодила на хаџилуку прошле године када је Ријад званично потврдио погибију 769 ходочасника, мада су пребројавања жртава по земљама дошла до броја од 2.426 људи, од чега највише Иранаца – 464.

Ирански званичници су још тада оптужили саудијске власти да су изазвале хаварију јер су блокирале саобраћај ради проласка колоне краља Салмана који носи титулу „чувара два света места” – Меке и Медине.

Описујући саудијске владаре као „богохулне безбожнике”, Хамнеи их је директно оптужио за „убиство”: „Због опресивног понашања ових (саудијских) владара према Алаховим гостима, свет ислама мора фундаментално да преиспита управљање двама светим местима и питање хаџа.”

Пошто је закључио да су саудијски организатори „неспособни”, и пошто су раније пропали преговори о новим аранжманима, Иран је одлучио да ове године своје држављане не шаље на хаџилук који ће окупити најмање 1,5 милиона верника.

Краљ Салман није се оглашавао, али на одговор из Ријада није требало дуго чекати. Иако саудијске власти избегавају јавне дебате о томе да ли су шиити муслимани – јер их имплицитно признају и позивају на хаџилук – овога пута није било обзира: „Морамо да схватимо да они нису муслимани”, узвратио је саудијски велики муфтија, шеик Абдулазиз ел Шеик, помињући да су Иранци потомци религије зороастризма која никада није волела муслимане, посебно суните – што га неугодно сврстава уз припаднике сунитске Исламске државе који шиите сматрају јеретицима и по Ираку и Сирији руше њихове џамије и светилишта.

У распаљену дебату укључио се одмах и шеф иранске дипломатије: „Заиста, нема сличности између ислама Иранаца и већине муслимана, и нетрпељивог екстремизма који проповеда водећи вехабијски свештеник, господар саудијског терора”, рекао је Мухамед Џавад Зариф подразумевајући вехабизам, конзервативни покрет који је на подручју Саудијске Арабије настао пре три века позивом на повратак изворном исламу.

Саудијци одбацују све иранске критике о „неспособности организатора”. Иако истрага о смртоносном стампеду још траје, власти сугеришу да је до катастрофе дошло јер неки ходочасници нису поштовали правила контроле.

Притом се позивају на писање краљевини блиског листа „Ашарк ел авсат”. Дневник који излази у Британији тврдио је да је прошлогодишњи смртоносни стампедо изазвала група од око 300 иранских ходочасника који се нису придржавали добијених упутстава.

Понављајући да Саудијска Арабија управља хаџилуком од свог настанка 1932. и да је оснивач краљевине Абдул Азиз лично надгледао послове везане за хаџилук, у Ријаду тврде да је Иран од настанка Исламске државе 1979. преко својих савезника у Заливу покушавао да дестабилизује велико окупљање муслимана.

Враћају у јул 1987. када су иранске хаџије уз слике ајатолаха Хомеинија демонстрирале у Меки. У нередима је страдало више од 400 људи. Иран и Саудијска Арабија прекинули су дипломатске односе, а ирански ходочасници нису могли да путују за Меку све док односи нису били обновљени три године касније.

Саудијци подсећају да су ухапшени припадници либанских Хезболаха признали да су од Техерана добијали новац и упутства како да дестабилизују хаџилук. „Иранске муле осећају да Саудијска Арабија носи верску и духовну тежину и надају се да је дугорочно преузму, али на кратки рок они желе саботаже”, пише у коментару саудијски „Араб њуз”.

Саудијци не помињу јул 1990. када је више од 1.400 ходочасника страдало у једном пешачком тунелу, и када је по читавом муслиманском свету покренуто питање менаџмента најсветијих исламских ритуала током највећег светског окупљања на које земље са муслиманским становништвом могу да пошаљу 1.000 хаџија на сваких милион људи.

Саудијци данас прећуткују критике које су добили из сунитских земаља, од Нигерије преко Индонезије до Турске. Прећуткују и да је само две недеље пре прошлогодишње трагедије пад грађевинског крана поред Велике џамије у Меки однео око стотину живота.

Хаџилук је тако поново директно у функцији односа две земље које су наследнице поделе на суните и шиите до које је дошло одмах после смрти пророка Мухамеда. Свих 14 векова касније, Саудијска Арабија и Иран предњаче у разбуктавању секташког конфликта широм Блиског истока.

Ријад годинама оптужује Техеран да саудијске шиите на истоку краљевине користи да би ослабио режим по истој матрици по којој је побунио већинске шиите у Бахреину, шиите у Јемену подигао на устанак против централне власти и по којој подржава шиите у Сирији и шиитске милиције у Либану и Ираку.

Иран узвраћа да Саудијци финансијски подржавају опозициону групу Муџахедин Халк и да по Исламској Републици на побуну подстичу Курде и друге сунитске мањине, као што су Балуџи на југоистоку и Арапи на југозападу земље.

Међусобни односи посебно су се заоштрили откако је Иран са светским силама прошле године потписао споразум о нуклеарном програму по чијим одредбама је почело поступно укидање међународних санкција. Саудијци су, упркос свим америчким уверавањима да нема разлога за забринутост, закључили да расте опасност од Ирана.

Дипломатски односи прекинути су у јануару, после упада иранских демонстраната у саудијску амбасаду у Техерану – што је био њихов одговор на саудијско погубљење шиитског проповедника на истоку краљевине.

Од тада су краљ Салман и амбициозни млади принчеви који га окружују одлучили да прихвате оштрији курс према Ирану. Техеран не узмиче. Како је ривалитет две земље одувек био колико политички толико и верски, обе стране потегле су све адуте. Укључујући и Алахове госте.