Svađa oko Alahovih gostiju

Otkako je iranski vrhovni vođa poručio muslimanima širom sveta da razmisle o mogućnosti da se saudijskim vlastima ukine kontrola nad hadžilukom u Meki, rivalstvo šiitske Islamske Republike i sunitske Kraljevine eksplodiralo je gotovo nekontrolisano.

Ajatolah Ali Hamnei predlog zasniva na tragediji koja se dogodila na hadžiluku prošle godine kada je Rijad zvanično potvrdio pogibiju 769 hodočasnika, mada su prebrojavanja žrtava po zemljama došla do broja od 2.426 ljudi, od čega najviše Iranaca – 464.

Iranski zvaničnici su još tada optužili saudijske vlasti da su izazvale havariju jer su blokirale saobraćaj radi prolaska kolone kralja Salmana koji nosi titulu „čuvara dva sveta mesta” – Meke i Medine.

Opisujući saudijske vladare kao „bogohulne bezbožnike”, Hamnei ih je direktno optužio za „ubistvo”: „Zbog opresivnog ponašanja ovih (saudijskih) vladara prema Alahovim gostima, svet islama mora fundamentalno da preispita upravljanje dvama svetim mestima i pitanje hadža.”

Pošto je zaključio da su saudijski organizatori „nesposobni”, i pošto su ranije propali pregovori o novim aranžmanima, Iran je odlučio da ove godine svoje državljane ne šalje na hadžiluk koji će okupiti najmanje 1,5 miliona vernika.

Kralj Salman nije se oglašavao, ali na odgovor iz Rijada nije trebalo dugo čekati. Iako saudijske vlasti izbegavaju javne debate o tome da li su šiiti muslimani – jer ih implicitno priznaju i pozivaju na hadžiluk – ovoga puta nije bilo obzira: „Moramo da shvatimo da oni nisu muslimani”, uzvratio je saudijski veliki muftija, šeik Abdulaziz el Šeik, pominjući da su Iranci potomci religije zoroastrizma koja nikada nije volela muslimane, posebno sunite – što ga neugodno svrstava uz pripadnike sunitske Islamske države koji šiite smatraju jereticima i po Iraku i Siriji ruše njihove džamije i svetilišta.

U raspaljenu debatu uključio se odmah i šef iranske diplomatije: „Zaista, nema sličnosti između islama Iranaca i većine muslimana, i netrpeljivog ekstremizma koji propoveda vodeći vehabijski sveštenik, gospodar saudijskog terora”, rekao je Muhamed Džavad Zarif podrazumevajući vehabizam, konzervativni pokret koji je na području Saudijske Arabije nastao pre tri veka pozivom na povratak izvornom islamu.

Saudijci odbacuju sve iranske kritike o „nesposobnosti organizatora”. Iako istraga o smrtonosnom stampedu još traje, vlasti sugerišu da je do katastrofe došlo jer neki hodočasnici nisu poštovali pravila kontrole.

Pritom se pozivaju na pisanje kraljevini bliskog lista „Ašark el avsat”. Dnevnik koji izlazi u Britaniji tvrdio je da je prošlogodišnji smrtonosni stampedo izazvala grupa od oko 300 iranskih hodočasnika koji se nisu pridržavali dobijenih uputstava.

Ponavljajući da Saudijska Arabija upravlja hadžilukom od svog nastanka 1932. i da je osnivač kraljevine Abdul Aziz lično nadgledao poslove vezane za hadžiluk, u Rijadu tvrde da je Iran od nastanka Islamske države 1979. preko svojih saveznika u Zalivu pokušavao da destabilizuje veliko okupljanje muslimana.

Vraćaju u jul 1987. kada su iranske hadžije uz slike ajatolaha Homeinija demonstrirale u Meki. U neredima je stradalo više od 400 ljudi. Iran i Saudijska Arabija prekinuli su diplomatske odnose, a iranski hodočasnici nisu mogli da putuju za Meku sve dok odnosi nisu bili obnovljeni tri godine kasnije.

Saudijci podsećaju da su uhapšeni pripadnici libanskih Hezbolaha priznali da su od Teherana dobijali novac i uputstva kako da destabilizuju hadžiluk. „Iranske mule osećaju da Saudijska Arabija nosi versku i duhovnu težinu i nadaju se da je dugoročno preuzmu, ali na kratki rok oni žele sabotaže”, piše u komentaru saudijski „Arab njuz”.

Saudijci ne pominju jul 1990. kada je više od 1.400 hodočasnika stradalo u jednom pešačkom tunelu, i kada je po čitavom muslimanskom svetu pokrenuto pitanje menadžmenta najsvetijih islamskih rituala tokom najvećeg svetskog okupljanja na koje zemlje sa muslimanskim stanovništvom mogu da pošalju 1.000 hadžija na svakih milion ljudi.

Saudijci danas prećutkuju kritike koje su dobili iz sunitskih zemalja, od Nigerije preko Indonezije do Turske. Prećutkuju i da je samo dve nedelje pre prošlogodišnje tragedije pad građevinskog krana pored Velike džamije u Meki odneo oko stotinu života.

Hadžiluk je tako ponovo direktno u funkciji odnosa dve zemlje koje su naslednice podele na sunite i šiite do koje je došlo odmah posle smrti proroka Muhameda. Svih 14 vekova kasnije, Saudijska Arabija i Iran prednjače u razbuktavanju sektaškog konflikta širom Bliskog istoka.

Rijad godinama optužuje Teheran da saudijske šiite na istoku kraljevine koristi da bi oslabio režim po istoj matrici po kojoj je pobunio većinske šiite u Bahreinu, šiite u Jemenu podigao na ustanak protiv centralne vlasti i po kojoj podržava šiite u Siriji i šiitske milicije u Libanu i Iraku.

Iran uzvraća da Saudijci finansijski podržavaju opozicionu grupu Mudžahedin Halk i da po Islamskoj Republici na pobunu podstiču Kurde i druge sunitske manjine, kao što su Baludži na jugoistoku i Arapi na jugozapadu zemlje.

Međusobni odnosi posebno su se zaoštrili otkako je Iran sa svetskim silama prošle godine potpisao sporazum o nuklearnom programu po čijim odredbama je počelo postupno ukidanje međunarodnih sankcija. Saudijci su, uprkos svim američkim uveravanjima da nema razloga za zabrinutost, zaključili da raste opasnost od Irana.

Diplomatski odnosi prekinuti su u januaru, posle upada iranskih demonstranata u saudijsku ambasadu u Teheranu – što je bio njihov odgovor na saudijsko pogubljenje šiitskog propovednika na istoku kraljevine.

Od tada su kralj Salman i ambiciozni mladi prinčevi koji ga okružuju odlučili da prihvate oštriji kurs prema Iranu. Teheran ne uzmiče. Kako je rivalitet dve zemlje oduvek bio koliko politički toliko i verski, obe strane potegle su sve adute. Uključujući i Alahove goste.