Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
73. ВЕНЕЦИЈА

Живот је чудо са сто јада

Филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ приказан у главном програму Мостре нека је врста пародије на његове претходне филмове
Живот је чудо са сто јада
Моника Белучи и Емир Кустурица у филму „На млијечном путу“ (Фото: каталог 73. Венецијанског фестивала/Марсел Хартман)

Венеција, Лидо – Све је у филму „На млијечном путу“ урадила Моника Белучи, а да ништа слично није радила пре. И трчи боса кроз камење и драче и скаче низ водопад и дише на трску у бунару и мочвари, где се чак уплела у мрежу у фасцинантним подводним сценама, и музе краве и ушива откинуто уво и пузи сва изгребана међу стадом узнемирених оваца и лети у ваздух и прича српски...

Ипак, после свега и упркос свему то је она – италијанска дива Моника Белучи, бивши модел и једна од најлепших жена на свету. Глумачку сцену у „На млијечном путу“ отели су јој Емир Кустурица и Слобода Мићаловић.

Ово су, наравно, само први утисци после ране јутарње (новинарске) пројекције најновијег филма Емира Кустурице, о којима читате пошто се на Лиду већ све догодило. Црвени тепих испред палате Гранде и светска премијера овог српско-британско-америчког филма.

Филма за који сам Кустурица изјављује да је његова „највећа грешка коју је начинио у животу, јер је читав процес био болан до самог краја“, алудирајући на начин и на број година током којих је настајало ово уметничко дело.

Уз сав зној и стваралачке муке сав труд се исплатио. „На млијечном путу“ је добар филм. Означава неку врсту Кустуричиног повратка самом себи и великом и још увек изазовном свету филма, после неких седам година паузе испуњених многим другим културно-уметничко-креативним активностима.

И не само то. Овај је филм стваран са неугашеном снагом. Са Кустуричиним имагинаријумом у пуном погону. Са свим оним добро познатим циркуско-бројгеловским рефлексијама на овај наш живот саткан од сто јада.

Живот што га као чудо прихватамо са филозофским миром слежући раменима, да би сву емотивну буру у нама и око нас пред свет избацили експлозивно и гласно као вулкан лаву.

Још како то Кустурица уме да проанализира, посложи, представи и филмски оправда. Зато он и јесте редитељски геније са Балкана и светска класа. И зато га је на овим нашим просторима још увек тешко надмашити.

Све и свако у овом комплексном и редитељски захтевном, а естетски фасцинирајућем, филму игра. У више планова, са подједнаком визуелном оштрином. И јара изнад сунцем спрженог херцеговачког крша и сви пејзажи.

Али и самољубива кокошка и трпељиви магарац и расплесане гуске и верни соко и медвед и овце. И змија. Она, што није остала у рају пошто је из њега истерала Адама и Еву већ је пошла за њима.

Та змија у овој надреалистичкој, судбинској, нераскидивој али и трагичној љубавној причи са линија фронта – у којој се на тако неочекиван начин срећу добродушни млекаџија Коста (Емир Кустурица) и мистериозна Италијанка (Моника Белучи) што му живот окреће наопачке – и у буквалном и у метафоричком смислу игра важну улогу.

Њен снажни загрљај није убилачки већ спасилачки, током серија фантастичних и опасних авантура кроз које уз сву међусобну страст и судбинску сличност пролазе два роба забрањене љубави.

Што се саме филмске приче тиче она је делимично истоветна приповеци у „Змијском загрљају“ из Кустуричине збирке „Сто јада“, са крајем познатим из кратког филма „Наш живот“ од којег је својевремено све и почело.

„На млијечном путу“ се може доживети и као нека врста детаљно разрађеног пролога овом чудесном кратком филму о православном монаху и његовом свакодневном жртвовању...

Први део новог Кустуричиног филма који се такмичи у главном програму 73. Мостре нека је врста пародије на његове претходне филмове, са повременим рефлексијама на „Андерграунд“, нарочито у деловима у којима Предраг Мики Манојловић игра Жагу Бојовића, повратника из авганистанског рата и несуђеног младожењу.

У том делу се догађа и глумачка експлозија у виду Слободе Мићаловић у лику Милене, Жагине сестре што би да се уда за Косту. Италијанске колеге које су јуче ујутро седеле поред мене, Мићаловићева је од одушевљена бацила у несвест. Цитирам: „Штета што она није у главној улози!“ – био је њихов коментар после филма који су испратили громким аплаузом.

А Кустурица као глумац у овом филму? Рекох већ на почетку – сматрам његову улогу боље одиграном од улоге коју има Моника Белучи. Њему се као Кости верује. Оно што је најважније – Кустурици глумцу веровао је Кустурица редитељ. Рекла бих: са дебелим разлогом...

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.