Сузе Зузане из Кисача

Нови Сад – Следећи пут кад дођете, каже нам Зузана Агарски можда ће на нашој кући писати да је продајемо. Кисач је приградско насеље Новог Сада у ком се вредни домаћини баве углавном пољопривредом. Њихова чиста, уређена дворишта и подшишани травњаци испред кућа већ на први поглед говоре о томе колико се труде око својих имања.

Зато не разумеју како на неким приватним парцелама, уместо кукуруза или соје, годинама буја коров, и то висока амброзија. На ободу насеља, у Улици Михала Карделиса, где Зузана станује, за мештане је то постало огроман проблем, јер живе под облаком полена ове алергене биљке.

Башта породице Агарски наслања се на једну такву запуштену комшијску парцелу, ограђену високим бетонским стубовима и жицом. Тако је то две године откако је ту, прича Зузана, стигао нови власник који је плац купио заједно са објектима, где се бави прерадом гуме.

„Имам алергију на амброзију и астму, па не могу ни у властиту башту да уђем јер ми није добро. Студент из комшилука треба да учи, а сав је отечен од алергије. Девојчица преко пута има исте симптоме. Просто не можемо да функционишемо. Стално сам под пумпицом, а ту парцелу нема ко да среди”, каже.

Проблем су и смрад и бука услед процеса прераде гуме. Долазио је еколошки инспектор, наложио предузетнику да измери буку и достави извештај, па обуставио поступак. А инспектора за амброзију мештани још чекају.

Иван Ножинић, саветник директора новосадског ЈКП „Градско зеленило”, које се бави сузбијањем амброзије, истиче да су у том послу за њих велики проблем парцеле у приватном власништву.

„По закону, њихови власници су дужни да овај коров уклоне са својих парцела, како се не би ширио. Међутим, веома често се то не поштује. Тада интервенише комунална инспекција која власницима налаже да у најкраћем року уклоне амброзију. Уколико се и тада то не учини, даје се налог радницима ’Градског зеленила’ да могу да уђу на приватан посед и уклоне коров, а рачун се испоставља власницима парцеле”, наводи Ножинић.

Уклањање амброзије, по његовим речима, интензивирано је последњих дана због појачане концентрације полена у ваздуху, јер је у току цветање и ово је најтежи период за све оне који имају алергију на тај коров.

Примаријус др Јасна Јовићевић из Клиничког центра Војводине каже да око 20 одсто популације пати од алергије на амброзију. Симптоми су отежано дисање, запушен нос, кијање, секрет из носа, а у тешким случајевима и дисајне тегобе, додаје. Раније су пацијенти долазили, примећује лекарка, када су већ 10–15 година осећали те тегобе, а данас јој често кажу да су проблеми почели „прошлог пролећа”.

„Јављају се на време, не знам да ли због ’доктора Гугла’, али је изгледа боља и примарна здравствена заштита”, наводи др Јовићевић.

Лечење је, додаје, ефикасно јер на тржишту постоји велики број лекова против алергије, али их, напомиње, никако не треба узимати на своју руку.

„Код деце, алергија почне са променама на кожи, па тегобама доњих дисајних путева, затим горњих. Родитељи то често називају бронхитисом, али то је астма”, објашњава.

У борби са алергијом саветује да се боравак од 10 до 16 сати на отвореном сведе на минимум, нарочито кад су врућине и ветровито време. Тегобе се могу ублажити и одређеним препаратима, благотворне су бање и море, а олакшање долази и с кишом која смањује концентрацију полена у ваздуху.