Suze Zuzane iz Kisača

Novi Sad – Sledeći put kad dođete, kaže nam Zuzana Agarski možda će na našoj kući pisati da je prodajemo. Kisač je prigradsko naselje Novog Sada u kom se vredni domaćini bave uglavnom poljoprivredom. Njihova čista, uređena dvorišta i podšišani travnjaci ispred kuća već na prvi pogled govore o tome koliko se trude oko svojih imanja.

Zato ne razumeju kako na nekim privatnim parcelama, umesto kukuruza ili soje, godinama buja korov, i to visoka ambrozija. Na obodu naselja, u Ulici Mihala Kardelisa, gde Zuzana stanuje, za meštane je to postalo ogroman problem, jer žive pod oblakom polena ove alergene biljke.

Bašta porodice Agarski naslanja se na jednu takvu zapuštenu komšijsku parcelu, ograđenu visokim betonskim stubovima i žicom. Tako je to dve godine otkako je tu, priča Zuzana, stigao novi vlasnik koji je plac kupio zajedno sa objektima, gde se bavi preradom gume.

„Imam alergiju na ambroziju i astmu, pa ne mogu ni u vlastitu baštu da uđem jer mi nije dobro. Student iz komšiluka treba da uči, a sav je otečen od alergije. Devojčica preko puta ima iste simptome. Prosto ne možemo da funkcionišemo. Stalno sam pod pumpicom, a tu parcelu nema ko da sredi”, kaže.

Problem su i smrad i buka usled procesa prerade gume. Dolazio je ekološki inspektor, naložio preduzetniku da izmeri buku i dostavi izveštaj, pa obustavio postupak. A inspektora za ambroziju meštani još čekaju.

Ivan Nožinić, savetnik direktora novosadskog JKP „Gradsko zelenilo”, koje se bavi suzbijanjem ambrozije, ističe da su u tom poslu za njih veliki problem parcele u privatnom vlasništvu.

„Po zakonu, njihovi vlasnici su dužni da ovaj korov uklone sa svojih parcela, kako se ne bi širio. Međutim, veoma često se to ne poštuje. Tada interveniše komunalna inspekcija koja vlasnicima nalaže da u najkraćem roku uklone ambroziju. Ukoliko se i tada to ne učini, daje se nalog radnicima ’Gradskog zelenila’ da mogu da uđu na privatan posed i uklone korov, a račun se ispostavlja vlasnicima parcele”, navodi Nožinić.

Uklanjanje ambrozije, po njegovim rečima, intenzivirano je poslednjih dana zbog pojačane koncentracije polena u vazduhu, jer je u toku cvetanje i ovo je najteži period za sve one koji imaju alergiju na taj korov.

Primarijus dr Jasna Jovićević iz Kliničkog centra Vojvodine kaže da oko 20 odsto populacije pati od alergije na ambroziju. Simptomi su otežano disanje, zapušen nos, kijanje, sekret iz nosa, a u teškim slučajevima i disajne tegobe, dodaje. Ranije su pacijenti dolazili, primećuje lekarka, kada su već 10–15 godina osećali te tegobe, a danas joj često kažu da su problemi počeli „prošlog proleća”.

„Javljaju se na vreme, ne znam da li zbog ’doktora Gugla’, ali je izgleda bolja i primarna zdravstvena zaštita”, navodi dr Jovićević.

Lečenje je, dodaje, efikasno jer na tržištu postoji veliki broj lekova protiv alergije, ali ih, napominje, nikako ne treba uzimati na svoju ruku.

„Kod dece, alergija počne sa promenama na koži, pa tegobama donjih disajnih puteva, zatim gornjih. Roditelji to često nazivaju bronhitisom, ali to je astma”, objašnjava.

U borbi sa alergijom savetuje da se boravak od 10 do 16 sati na otvorenom svede na minimum, naročito kad su vrućine i vetrovito vreme. Tegobe se mogu ublažiti i određenim preparatima, blagotvorne su banje i more, a olakšanje dolazi i s kišom koja smanjuje koncentraciju polena u vazduhu.