Ниједан извор сада није безбедан за пиће

У Београду тренутно није безбедна ниједна од 30 јавних чесама са изворском водом за пиће. Извор Свете Петке на Калемегдану и истоимена чесма у манастиру Раковица који су до пре неколико седмица били исправни, овог пута нису препоручени за употребу. Први, због лоше паразитолошке слике, а други јер вода није безбедна у физичко-хемијском погледу. У Градском заводу за јавно здравље, који двапут месечно контролише квалитет 15 јавних чесама у ужој градској зони, а једном у месецу и остале изворе са обода престонице, подсећају да су у претходним недељама понављали анализе узорака воде (укупно 45) са свих 30 локација. 
– Све време се спроводе мере за побољшање квалитета изворске воде у граду, а неке чесме имају и филтере за пречишћавање воде. Најновија испитивања потврдила су да ни Света Петка на Калемегдану, која је средином августа била исправна за употребу, сада није безбедна. Проблем је што вода на том извору није паразитолошки у реду, иако јој је микробиолошки и физичко-хемијски статус добар – поручује др Душан Аврамовић, из јединице за испитивање квалитета и унапређење стања животне средине Градског завода за јавно здравље. 

Са највећег броја јавних чесама у граду, њих 28, извире вода у сировом стању, што значи да се претходно не пречишћава и не дезинфикује. Међу њима су и два најпосећенија извора у граду – Хајдучка чесма и Миљаковачки извор. У заводу подсећају да, према најновијим анализама, оба извора нису микробиолошки и паразитолошки безбедна за пиће, и поред тога што су налази потврдили физичко-хемијску исправност. На овим чесмама се иначе често раде додатне анализе зато што се квалитет драгоцене течности на Хајдучкој чесми и Миљаковачком извору учестало мењао у претходном периоду. 
Шта све утиче на промену квалитета изворске воде?
– Разлог због којег се доноси решење о забрани коришћења изворске воде за пиће није увек само повишен ниво подземних вода, који може да замути и изворску воду, већ и то што за већину објеката нису установљене зоне санитарне заштите. По правилу, кад су падавине учесталије долази до продора површинских вода, самим тим и до поремећаја микробиолошког квалитета изворишта. То је све учесталији разлог за осцилације у квалитету воде на изворима – подсећа др Аврамовић.
Проблем са овом водом настаје и зато што не постоје власници који би бринули о уређењу и одржавању тих објеката, а има и корисника који не поступају у складу са основним начелима хигијене приликом коришћења чесама. Већи број јавних „славина” годинама уназад не чисти се редовно, а не одржава се ни простор око изворишта. Све то утиче да квалитет изворске воде на територији Београда буде изузетно променљив и нестабилан, подсећају у Градском заводу за јавно здравље.