„Фејсбуку” је ипак потребан уредник

Последњи покушај цензуре на „Фејсбуку”, када је мрежа најпре уклонила, па после негодовања јавности дозволила објављивање фотографије из Вијетнамског рата која приказује нагу девојчицу у бегу од напалм бомби, само је још један доказ да компјутерски алгоритми не могу у свему да замене људе.

Оно што је машина препознала као голотињу, заправо је фотографија из 1972. године овенчана Пулицеровом наградом која осликава патње и ужасе рата.

У ситуацији када управља садржајем који објављује милијарду и по његових корисника, „Фејсбук” неминовно мора да се ослони на помоћ компјутерских алгоритама.

Међутим, све су бројније грешке које показују да је помоћ људи неопходна, поготову када се има у виду да је ова друштвена мрежа главни извор информисања за све већи број корисника.

Због тога је покушај цензуре слике „напалм девојчице”, коју је на мрежу поставио новинар водећег норвешког дневног листа, изазвао бурне реакције представника америчких и европских медија.

Новинари тврде да се на овом примеру најбоље огледа основна мана у томе како мрежа управља информацијама.

„Фејсбук” је углавном опседнут бригом за утисак јавности, тврде критичари, а поједини од њих надају се да ће овај случај бити прекретница да Марк Закерберг призна своју улогу „највећег светског уредника” и натера га да предузме неопходне кораке да би мрежа била одговорна за оно што објављује. Први човек „Фејсбука” је недавно изјавио да упркос томе што многима служи за информисање, своју фирму не сматра медијском кућом, већ технолошком компанијом и интернет платформом.

„’Фејсбуку’ је потребан уредник који ће да спаси ’Фејсбук’ од самог себе”, сматра Џеф Џарвис, професор новинарства на Сити универзитету у Њујорку. Он је за „Гардијан” изјавио да друштвена мрежа треба да дозволи уредницима угледних медијских кућа да сами одлучују како користе ову платформу.

Међутим, упркос све гласнијим мишљењима да му је потребан уредник, „Фејсбук” је недавно посегнуо за супротним потезом: у сектору актуелних вести („трендинг топикс”) угашена су радна места, чиме је одабир чланака потпуно аутоматизован. На такав корак су се одлучили након што је пре четири месеца откривено да су се у компјутерски избор најпопуларнијих вести умешали запослени. Али, како пише „Гардијан”, резултат је катастрофалан.

Слика „напалм девојчице” није прва коју је мрежа Марка Закерберга цензурисала због голотиње. То се догодило и са уметничким делом „Порекло света”, која приказује наго женско тело на којем су у крупном плану гениталије.

Дело сликара Гистава Курбеа на „Фејсбук” је поставио један професор из Париза због чега му је угашен налог, а то је било довољно да тужи гиганта из Силицијумске долине.

Слично искуство имао је и уметнички музеј из Филаделфије, када је поставио слику из 1964. године – „Сладолед”, белгијске уметнице Евелин Аксел, коју је администратор обрисао, оцењујући је претерано сугестивном.