Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметност као отворени пролаз

На 17. Бијеналу уметности у Панчеву 19 уметника из југоистoчне Европе излагаће у девет панчевачких простора, који воде до другачије стварности
Уметност као отворени пролаз
Вук Видор „Weightloss”, као део групе „Подреализам”

У Културном центру Панчева биће одржано 17. Бијенале уметности од 15. септембра до 15. октобра, под називом „SEE Art Gates: стања стварности”. Укупно 19 уметника из југоистoчне Европе изложиће своја дела у девет панчевачких простора, који представљају пролазе односно означене редним бројевима и воде до једне другачије стварности створене из уметничког угла.

Ово је укратко била најава предстојеће манифестације коју су у Београду, у простору Туристичке организације Србије, представили Ивана Маркез Филиповић, уредница галеријског програма КЦ Панчево и Маријана Коларић, селекторка и кустоскиња манифестације. Новинарима су се укратко обратили и уметници Ненад Андрић, Татјана Милошевић и Тимеа Анита Оравец.

– Свечано отварање 17. Бијенала одржаће се у Фоајеу Културног центра Панчево, 15. септембра у 18 часова. Потом ће се од 20 до 22 часа посетиоцима представити интернационална група уметника „Подреализам”, коју чини шесторо уметника и то: Gael Davrinche, Frederik Leglise, Stephane Pеncreach, Nazanin Pouyandeh, Simon Pasike и наш Вук Видор. Они долазе из Париза, а атмосферу ће употпунити познати француски ди џеј Ланселот Ремни, иначе праунук чувене колекционарке Пеги Гугенхајм. Oвако је селекторка Маријана Коларић описала почетак Бијенала и истакла да је тематски оквир манифестације усмерен на позицију уметника на Балкану и у југоисточној Европи, али и на савремене уметничке и културне продукције. Коларић је потом додала:

– Заправо није реч само о позицији, већ и о афирмацији уметника и о покретању дијалога међу њима и у томе видимо будућност Бијенала у Панчеву. Тематски оквир манифестације смо извукли сумирајући све оно што је она представљала у претходним годинама, и то захваљујући прошлој изложби која је понудила ретроспективу свих досадашњих бијенала. Тада је отворен и низ нових питања, а мени је најзанимљивије то да ли панчевачко бијенале има потенцијал да понесе карактер интернационалне манифестације с обзиром на доступне буџете. Наметнуло се и то да се сконцентришемо на простор југоисточне Европе.

Како сазнајемо у наредних месец дана у Панчеву ће излагати Ненад Андрић, Иван Грубанов, Тања Јуричан, Маријус Берцеа, Анур Хаџиомерспахић, Албан Хајдинај, Ибро Хасановић, Тимеа Анита Оравец, Тања Остојић, Предраг Попара, Невена Пријић, Татјана Милошевић и шесторо аутора из групе „Подреализам”.

Селекција радова ових 19 уметника се заснива на томе да се сваки од њихових дела бави неким аспектом наше стварности, као што су конзумеризам, глобализам, национални или индивидуални идентитет, миграције.

Уредница Ивана Маркез Филиповић укратко је представила историјат манифестације, а потом најавила да ће се она одржати у значајним градским просторима, и то осим у Културном центру и у холу Градске управе, потом у Народном музеју Панчево, галеријама Бате Михаиловића и савремене уметности, биоскопу Војводина, Малој галерији КЦ Панчево, Објекту „Sky”, „Хедонист” кафеу.

Филиповић је истакла да је за кустоса бијенала био својевремено расписан конкурс, на који се јавило пет кандидата, а шанса је овог пута пружена младима избором Маријане Коларић.

 

Историјат Бијенала у Панчеву

– Бијенале уметности је интернационална манифестација, која се одржава у Панчеву од 1981. године, када је први пут организована као поставка југословенске скулптуре великог формата за слободни и галеријски простор. Пре 16 година манифестација проширује концепцију са поља скулптуре на проширено поље уметности, тако да се и сâм назив изложбе преиначио са Бијенала скулптуре на Бијенале визуелних уметности и постаје интернационално. Пратећи уметничке тенденције, манифестација пре десет година проширује свој програм на позоришну и филмску уметност, наводе организатори.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.