Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Русија у обручу америчких радара

Специјално за „Политику“

Москва, 15. марта – На упорно објашњавање Русије да ракете и радари противракетне одбране постављени у Чешкој и Пољској, не могу да заштите Америку од (непостојећих) иранских ракета, Америка, уместо одустајања од пројекта, одговара плановима за постављање радара у Турској, на самој граници с Ираном.

Сензационалну вест објавили су сајт turtsia.ru. и аустријски дневник „Пресе”. Прес секретар Пентагона Џеф Морел испричао је новинарима да је ту тему покренуо шеф Пентагона Роберт Гејтс приликом посете Анкари у фебруару. Руски стручњаци су већ оценили да такав радар не може ни на који начин да заштити САД од потенцијалног иранског напада, између осталог, и зато што је толико близу, да Ирану, да би га уништио, нису уопште потребне атомске ракете – довољне су обичне.

Вест о „тајним преговорима” није могла доћи у горем тренутку – у понедељак у Москву стижу Кондолиза Рајс и Бил Гејтс да са својим руским колегама Сергејем Лавровим и Анатолијем Сердјуковим размотре спорна питања међусобне сарадње. Њима ће бити веома тешко да убеде Русију у америчке мирољубиве намере – напротив, постављајући радаре у Пољској, Чешкој и Турској, Америка се труди да потпуно окружи Русију а из Турске не само да може да посматра Иран него и цео европски део Русије, пре свега његове југозападне и јужне границе. Ако се томе дода још и жеља НАТО да Грузију и Украјину прикључе алијанси, о чему ће се, можда, говорити већ у априлу, онда је руско незадовољство потпуно јасно.

Бела кућа је саопштила да су прошле недеље Буш и Путин телефоном договорили да главна тема разговора буде размештање америчке противракетне одбране у Европи. А Кондолиза Рајс је изјавила да „Москва у последње време демонстрира отвореност у односу према програму САД за размештање елемената система противракетне одбране”. Према њеним речима у последње време Русија показује више интересовања за поједине аспекте америчког програма ПРО. Зато Американци својим руским колегама доносе предлоге о којима је већ било речи на састанку у истом саставу у октобру 2007. године. Тада су Рајсова и Гејтс предложили такозване „мере поверења” које подразумевају присуство руских официра на објектима Противракетне одбране у Источној Европи.

У том случају „радар у Чешкој би био забетониран на такав начин да не може бити усмерен према Русији, а пресретачи у Пољској не би били смештани у шахте. Према мишљењу руских стручњака то не може да створи „аутентичан колективни систем мониторинга ризика”. Ипак, Москва је подржала тај предлог с образложењем да јој „то даје могућност да види да САД, иако то раде у једностраном поретку упркос вољи Русије, то не представља директну претњу Русији у конкретној ситуацији”.

Руски аналитичари не очекују нарочити напредак у предстојећим консултацијама јер би разговори требало да буду усмерени на тражење компромиса, а стиче се утисак да је ситуација у Америци таква да просто не постоји могућност да се већ донета одлука промени.

Сједињене Државе своју намеру да поставе елементе противракетне одбране у Европи објашњавају потребом да се заштите од Ирана, али Москва тај аргумент сматра потпуно неприхватљивим јер тако и на том месту постављене ракете немају никакве шансе да послуже у наведене сврхе, да и не говоримо о томе да Иран и нема чиме да прети Америци.

Уместо тога, Русија је прошле године предложила Американцима да заједно користе радиолокациону станицу у Габалину у Азербејџану и руски радар који се гради у Армавиру.

Американцима се идеја допала, али као допуна, а не као што су Руси предлагали, као алтернатива базама у Чешкој и Пољској. Нови преговори са Турском су начин да се затвори јужни правац без учешћа Русије. Званични разговори о постављању америчке радиолокационе станице требало би да почну за време Самита НАТО у Букурешту од 2. до 4. априла.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.