„Опозиционари” у влади Ангеле Меркел

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачкој канцеларки Ангели Меркел и њеној Хришћанској-демократској унији (ЦДУ), чини се, није ни потребна опозиција, будућу да јој највећи „опозиционари” седе управо у владајућој коалицији. Иако има још годину дана до савезних парламентарних избора, социјалдемократе (СПД) вицеканцелара Зигмара Габријела и баварски демохришћани (ЦСУ) баварског премијера Хорста Зехофера као да се утркују ко ће више политичких поена прикупити критикујући канцеларку, при чему су понекад оштрији и од популистичке Алтернативе за Немачку (АфД), од чијег успеха су се све партије уплашиле.

Талас напада на Меркелову и њену политику почео је пре десетак дана када је на покрајинским изборима у савезној покрајини Мекленбург – Западна Померанија ЦДУ освојио мање гласова од АфД-а, који је освојио сваки пети глас. То је био окидач за СПД и ЦСУ да крене у нападе на, пре свега, избегличку политику Ангеле Меркел у чијој промени су они минулих дана и те како учествовали. Међутим, Габријел и Зехофер минулих дана критикују канцеларку као да нису на бројним састанцима владајуће коалиције лично усаглашавали нове мере у оквиру избегличке кризе.

Насупрот томе, када су се прошле недеље лидери три странке састали да разговарају није било ни једне једине речи о избеглицама. Додуше, извори блиски влади наводе да су потом Меркелова и Зехофер насамо разговарали као лидери две сестринске странке и да је ту и те како било речи о избеглицама. Ипак, у јавности лидери владајућих странака одају утисак да су стално у завади, будући да СПД и ЦСУ по сваку цену настоје да спрече то што им АфД „преотима” бираче па због тога све чине да изгледају као опозиција Меркеловој.

На дан састанка коалиционог партнера у недељном издању најтиражнијег немачког дневног листа „Билд” освануло је Габријелов програм од шест тачака, који он предлаже Меркеловој и Зехоферу да буде наредних недеља усаглашен и стављен у законску процедуру. Габријел, који је и министар економије и енергетике, предлаже да се донесе одлука о закону који се тиче тога да буду исте плате за исте послове за жене и мушкарце (или бар да дође до побољшања на том пољу), потом да се брзо договоре о промени закона о опорезивању наследства, потом да се напокон изједначе пензије на истоку и на западу земље, увођењем додатне пензије, потом да се промени закон о издавању некретнина, као и да се реорганизују финансијски односи између покрајинских власти и власти на државном нивоу.

Објављивањем овог програма пре састанка, Габријел је очигледно желео да увери јавност како се он бори за социјално угрожене и тиме спречи смањење бирачког тела, које је забележено и на прошлонедељним локалним изборима у северозападној покрајини Доња Саксонија у којој АфД ипак није имао такав успех као на истоку па је освојила тек 7,8 одсто гласова. Упркос томе, владајуће странке су ипак забележиле благи пад популарности у односу на прошле изборе па је када се саберу гласови за све локалне власти ЦДУ освојила 34,4 одсто гласова (2,6 одсто мање него пре пет година), а СПД 31,2 одсто (3,7 одсто мање).

Следећи тест ће бити наредне недеље на изборима у Берлину. ЦСУ, која и не учествује на тим изборима већ традиционално само у Баварској, не престаје да критикује канцеларку, озбиљно се такмичећи са АфД-ом у томе ко је је тврђи десничар.

Иако је Баварцима Меркелова у оговору пред Бундестагом упутила недвосмислену поруку да „користе умеренији језик, иначе ће победити популисти, а ми ћемо изгубити оријентацију ако се будемо служили њиховим језиком, језиком АфД-а”, руководство ЦСУ је изашло са нацртом предизборног програма, које не само да је умногоме у сагласју са антиимигрантским и поприлично антиисламским програмом АфД-а, већ га у деловима превазилази.

Очигледно угледавши се на премијере Мађарске и Словачке, Зехоферови саборци сматрају да у мигрантској политици Немачке „досељеници из нашег хришћанског западног културног круга морају имати предност”, што је директна дискриминација коју на конгресу у Штутгарту није усвојио ни АфД. Они су то завили у обланду формулација и „тихом гашењу европске културе” и „спречавање досељавања оних који имају лоше изгледе да се интегришу”.

Осим тога, ЦСУ би да буде већи десничар од АфД-а па предлаже да нема изузетака за предложену забрану ношења бурке као и укидање двојног држављанства, док остатак програма неописиво личи на програм АфД-а у којем се, између осталог, истиче суверенитет државе да одлучује ко улази у земљу.

Да се ЦСУ озбиљно такмичи са АфД-ом у десничарском популизму сведоче и изјаве. Па тако баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман предлаже да се избеглице које не добију азил пошаљу у неке од кризних области, „као што је север Авганистана, где се већ годинама Бундесвер ангажује за мир и слободу”. Нешто слично је пре тога рекла и лидерка АфД-а Фрауке Петри, предложивши да се избеглице пошаљу на два острва ван Европе. Ипак, њихов најконкретнији захтев Меркеловој јесте да се уведе закон којим би број избеглица који долазе у Немачку био ограничен на 200.000 годишње, чему се канцеларка противи.

Због ових „опозиционара” у влади, права опозиција пита да ли влада и даље постоји, док поједини коментатори, попут Штефана Куцманија из „Шпигла”, предлажу да се напокон разбије политички брак ЦДУ и ЦСУ који траје пет деценија те да Зехофер опроба своју странку на националном нивоу а не само у Баварској. То се, оцењују многи коментатори, највероватније неће догодити јер управо у овом савезу и са Меркеловом на челу ЦДУ–ЦСУ имају највише шансе да остану на власти.