„Opozicionari” u vladi Angele Merkel

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i njenoj Hrišćanskoj-demokratskoj uniji (CDU), čini se, nije ni potrebna opozicija, buduću da joj najveći „opozicionari” sede upravo u vladajućoj koaliciji. Iako ima još godinu dana do saveznih parlamentarnih izbora, socijaldemokrate (SPD) vicekancelara Zigmara Gabrijela i bavarski demohrišćani (CSU) bavarskog premijera Horsta Zehofera kao da se utrkuju ko će više političkih poena prikupiti kritikujući kancelarku, pri čemu su ponekad oštriji i od populističke Alternative za Nemačku (AfD), od čijeg uspeha su se sve partije uplašile.

Talas napada na Merkelovu i njenu politiku počeo je pre desetak dana kada je na pokrajinskim izborima u saveznoj pokrajini Meklenburg – Zapadna Pomeranija CDU osvojio manje glasova od AfD-a, koji je osvojio svaki peti glas. To je bio okidač za SPD i CSU da krene u napade na, pre svega, izbegličku politiku Angele Merkel u čijoj promeni su oni minulih dana i te kako učestvovali. Međutim, Gabrijel i Zehofer minulih dana kritikuju kancelarku kao da nisu na brojnim sastancima vladajuće koalicije lično usaglašavali nove mere u okviru izbegličke krize.

Nasuprot tome, kada su se prošle nedelje lideri tri stranke sastali da razgovaraju nije bilo ni jedne jedine reči o izbeglicama. Doduše, izvori bliski vladi navode da su potom Merkelova i Zehofer nasamo razgovarali kao lideri dve sestrinske stranke i da je tu i te kako bilo reči o izbeglicama. Ipak, u javnosti lideri vladajućih stranaka odaju utisak da su stalno u zavadi, budući da SPD i CSU po svaku cenu nastoje da spreče to što im AfD „preotima” birače pa zbog toga sve čine da izgledaju kao opozicija Merkelovoj.

Na dan sastanka koalicionog partnera u nedeljnom izdanju najtiražnijeg nemačkog dnevnog lista „Bild” osvanulo je Gabrijelov program od šest tačaka, koji on predlaže Merkelovoj i Zehoferu da bude narednih nedelja usaglašen i stavljen u zakonsku proceduru. Gabrijel, koji je i ministar ekonomije i energetike, predlaže da se donese odluka o zakonu koji se tiče toga da budu iste plate za iste poslove za žene i muškarce (ili bar da dođe do poboljšanja na tom polju), potom da se brzo dogovore o promeni zakona o oporezivanju nasledstva, potom da se napokon izjednače penzije na istoku i na zapadu zemlje, uvođenjem dodatne penzije, potom da se promeni zakon o izdavanju nekretnina, kao i da se reorganizuju finansijski odnosi između pokrajinskih vlasti i vlasti na državnom nivou.

Objavljivanjem ovog programa pre sastanka, Gabrijel je očigledno želeo da uveri javnost kako se on bori za socijalno ugrožene i time spreči smanjenje biračkog tela, koje je zabeleženo i na prošlonedeljnim lokalnim izborima u severozapadnoj pokrajini Donja Saksonija u kojoj AfD ipak nije imao takav uspeh kao na istoku pa je osvojila tek 7,8 odsto glasova. Uprkos tome, vladajuće stranke su ipak zabeležile blagi pad popularnosti u odnosu na prošle izbore pa je kada se saberu glasovi za sve lokalne vlasti CDU osvojila 34,4 odsto glasova (2,6 odsto manje nego pre pet godina), a SPD 31,2 odsto (3,7 odsto manje).

Sledeći test će biti naredne nedelje na izborima u Berlinu. CSU, koja i ne učestvuje na tim izborima već tradicionalno samo u Bavarskoj, ne prestaje da kritikuje kancelarku, ozbiljno se takmičeći sa AfD-om u tome ko je je tvrđi desničar.

Iako je Bavarcima Merkelova u ogovoru pred Bundestagom uputila nedvosmislenu poruku da „koriste umereniji jezik, inače će pobediti populisti, a mi ćemo izgubiti orijentaciju ako se budemo služili njihovim jezikom, jezikom AfD-a”, rukovodstvo CSU je izašlo sa nacrtom predizbornog programa, koje ne samo da je umnogome u saglasju sa antiimigrantskim i poprilično antiislamskim programom AfD-a, već ga u delovima prevazilazi.

Očigledno ugledavši se na premijere Mađarske i Slovačke, Zehoferovi saborci smatraju da u migrantskoj politici Nemačke „doseljenici iz našeg hrišćanskog zapadnog kulturnog kruga moraju imati prednost”, što je direktna diskriminacija koju na kongresu u Štutgartu nije usvojio ni AfD. Oni su to zavili u oblandu formulacija i „tihom gašenju evropske kulture” i „sprečavanje doseljavanja onih koji imaju loše izglede da se integrišu”.

Osim toga, CSU bi da bude veći desničar od AfD-a pa predlaže da nema izuzetaka za predloženu zabranu nošenja burke kao i ukidanje dvojnog državljanstva, dok ostatak programa neopisivo liči na program AfD-a u kojem se, između ostalog, ističe suverenitet države da odlučuje ko ulazi u zemlju.

Da se CSU ozbiljno takmiči sa AfD-om u desničarskom populizmu svedoče i izjave. Pa tako bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman predlaže da se izbeglice koje ne dobiju azil pošalju u neke od kriznih oblasti, „kao što je sever Avganistana, gde se već godinama Bundesver angažuje za mir i slobodu”. Nešto slično je pre toga rekla i liderka AfD-a Frauke Petri, predloživši da se izbeglice pošalju na dva ostrva van Evrope. Ipak, njihov najkonkretniji zahtev Merkelovoj jeste da se uvede zakon kojim bi broj izbeglica koji dolaze u Nemačku bio ograničen na 200.000 godišnje, čemu se kancelarka protivi.

Zbog ovih „opozicionara” u vladi, prava opozicija pita da li vlada i dalje postoji, dok pojedini komentatori, poput Štefana Kucmanija iz „Špigla”, predlažu da se napokon razbije politički brak CDU i CSU koji traje pet decenija te da Zehofer oproba svoju stranku na nacionalnom nivou a ne samo u Bavarskoj. To se, ocenjuju mnogi komentatori, najverovatnije neće dogoditi jer upravo u ovom savezu i sa Merkelovom na čelu CDU–CSU imaju najviše šanse da ostanu na vlasti.