Значај музичких уредника се види тек сада, када су готово протерани са радија, иако су некада били омражени међу музичарима готово као музички продуценти. Са изузетком програма које емитује Радио Београд, практично све радио-станице у Србији емитују непроменљиве листе од по неколико стотина истих песама које се врте укруг.

Најчешће је реч о песмама из периода 1970–2000, са нагласком на последње две деценије прошлог века. Ко и зашто спречава овдашњи радио у обављању једне од основних културних мисија – емитовању музике која се данас ствара и њених аутора?

Први део одговора лежи у процесу званом форматирање радија. То је нама наша транзиција дала – као и сви други медији, ни радио више није гласило радних људи и грађана са сврхом да их просвети и информише. Радио је данас економски субјект препуштен стихијама неолибералног тржишта, дужан да послује са добитком и опстане на тржишту.

Владимир Краков

Џек Керуак [Мексико Сити, Мексико] Алену Гинсбергу [Сан Франциско, савезна држава Калифорнија]

Изабрана писма Џека Керуака и Алена Гинсберга, превод с енглеског Мухарем Баздуљ (из необјављеног рукописа који ускоро излази у издању издавачке кућа Клио)

(Фото Бернард Плосу)

26. септембар 1956.

(Велики поздрав за Питера)

Драги Алене,

Ево ме дакле – Управо сам (у својој таванској ћелији) исписао (уз светлост свеће) прво тужно озбиљно поглавље „Анђела у свету” који се баве нашим последњим периодом у Сан Франу и с чиме ћу да чекам три-четири године док не објавим друге ствари, јер ће бити интензивно дивље и лично – Све о теби, мени, Питеру, Грегорију, Лафкадију, Нилу итд, анђелима, итд, са невидљивим крилима која не помажу – (и мојом визијом сребрних крстова које сам видео).

Заслуге у земљи баба и стричева

Друштвени углед неке награде зависи од поверења у њену праведност

Наш академик и врхунски уметник Дејан Деспић нас је све својим необичним поступком подстакао на размишљање о заслугама и наградама. Он је вратио можда најугледнију награду у земљи у знак протеста због неприличних награда олимпијцима. По њему, те награде не само да су неумесне у друштву сиромаштва и оскудице већ су неумерене и у односу на средства која се издвајају за културу, просвету, здравство...

Предраг Марковић

50. БИТЕФ

Параноја у Северној Кореји

Схватиле смо да смо ухваћене у мрежу различитих пропаганди. Хтеле смо да прикажемо публици начин на који оне делују

(Фото Раде Крстинић)

Слобода је најскупља капиталистичка реч најављена је од стране селектора као једна од најоригиналнијих битефовских продукција у последњих 50 година.

Појурили смо на лице места да у Битеф театру погледамо представу у настајању коју су осмислиле и изводе је драматуршкиње Маја Пелевић и Олга Димитријевић.

Уочи рођендана „оца нације” Ким Ил Сунга, ауторке су се упутиле у овај последњи остатак хладног рата с идејом да испитају идеју слободе у савременом свету, у коме доминирају најразличитији, мање или више очигледни облици надзора, контроле и манипулације.

Тина Перић

УМЕТНОСТ И КРИМИНАЛ

О лоповлуку, вандализму и другим сродним уметничким техникама

Бренер, који је ухваћен како спрејом црта знак долара на Маљевичевој слици, пред судом је рекао да је радио само оно што се од уметника очекује, док је Улај изведен пред судије након што је украо слику из музеја и однео у стан турских имиграната

Позивајући се у историји уметности већ сасвим легитимисане категорије редимејда и „нађеног објекта“, немачки уметник Тим Улрихс је још на прелазу из шездесетих у седамдесете године прошлог века формулисао термин „украденог предмета”. На својим самосталним изложбама у музејима у Визбадену 1971. и Нирнбергу 1974. изложио је предмете које је по самопослугама крао у периоду од 1969. и 1972. године, и „уметничку крађу“ је прогласио за „демонстрацију тоталне уметности”.

Стеван Вуковић