Дизајн је неопходан као кисеоник

Радови Николе Кнежевића (43) широког су спектра. Од електронских уређаја – геџета, намештаја, лампи, употребних предмета у керамици, стаклу, дрвету до ранчева. Школован на београдском Факултету примењених уметности, на Одсеку за индустријски дизајн, где тренутно предаје и пише докторат, учествовао је на тридесетак изложби, у домовини и иностранству. Добитник је и великог броја награда.

Његова самостална изложба „Дизајн као кисеоник”, на којој ће посетиоци видети 61 рад, биће отворена у понедељак, 19. септембра у Музеју примењене уметности у Београду. Посебна посластица јесте најављени долазак Дејана Суђића, директора Музеја дизајна из Лондона на отварање, а који је и аутор текста пратећег каталога изложбе коју ће посетиоци моћи да погледају до 22. октобра.

Заузет око поставке у музеју, консултација са студентима, раду на серији електронских уређаја за наручиоца из Италије, опремања фитнес центра за другог клијента из Јапана, Кнежевић, чије је име увршћено у 100 најбољих дизајнера данашњице куће „Ташен” и чији су радови редовни у стручним публикацијама и часописима попут „Designe Now”, за читаоце „Политике” дао је своје виђење савременог дизајна.

Колико је Србија „гостољубива” за индустријски дизајн?

Можете се бавити дизајном и у Зимбабвеу и на Папуи Новој Гвинеји. Људске потребе постоје свуда на планети и дизајнери су ту да их препознају и задовоље. Проблем код нас је немогућност промоције професије на исти начин на који се то одвија у земљама које сматрамо цивилизованим. Једном када се стекне довољан број страних клијената са довољно поверења, да се искључи договарање „лицем у лице”, сарадња преко интернета Србију ставља на изузетно место за бављење индустријским дизајном.

Да ли наше компаније имају слуха за савремено дизајниран производ?

Свакако. И те како схватају потребу за добро дизајнираним производима. Међутим, до тог става нису дошли планским образовањем уз помоћ медија, музеја или семинара у привредним коморама. Схватили су то директно на тржишту. Друга ствар је недостатак капитала. Када се фирма нађе у проблему, прва ствар којој се секу инвестиције је развој нових производа, што је велика грешка.

Колико је било тешко направити селекцију радова за изложбу?

Када сам планирао поставку, водио сам се жељом да буде занимљива и динамична; да прикажем све области рада. У портфолију имам велики број концептуалних решења, идејних пројеката, реализованих производа, прототипова и модела, што све заједно чине занимљиву целину. Приказани радови на најјаснији начин описују ту целину.

Са којим материјалом волите да радите и колико траје процес упознавања са неком облашћу пре него што започнете конкретно решење? За магистарски рад тема вам је била кабина багера; шта сте до тог тренутка знали о потребама једног багеристе?

Када се ради за познатог клијента, циљ је да се све одвија брзо. Минимум времена за иницијалну фазу упознавања са изазовима, технологијом, материјалима, функцијом и ергономијом траје од две недеље до два месеца, у зависности од сложености. Нисам везан за неке посебне материјале. Заправо, сваки материјал има одређене карактеристике које могу да буду одговарајуће у одређеној ситуацији и примени.

Код кабине багера основни изазов је била ергономија, другим речима, односи делова људског тела и понашање у радним условима. Наравно, нисам знао апсолутно ништа. Када сам кренуо са радом, прво што сам морао да урадим је да седнем у кабину и упознам се са начином рада.

Предајете на Факултету примењених уметности, куда усмеравате млађе колеге?

Покушавам да им објасним да нико, па ни ја, не цени таленат већ рад, посвећеност, истрајност и фокусираност. Таленат је добродошао, али сам за себе не значи ништа. Са друге стране, тешким, упорним, истрајним радом неко ко није талентован може да постигне много. Факултет примењених уметности и Одсек индустријски дизајн су по мом мишљењу заиста најбољи у нашој земљи, па и у региону. План и програм који су поставили професори Богољуб Теофановић, Коста Крсмановић и Душан Вуксан су основа за сваког младог дизајнера. Али као и свуда знање не долази само од себе.

Шта је данас дизајн?

Дизајн може бити све. Може бити строго функционалан, може бити поетичан, може бити поглед у будућност, поигравање са прошлошћу. То је широко поље где човек може да искаже најдубље пориве креативности.

Да ли је то нова врста уметности?

Свакако. И то чиста апстракција.