Dizajn je neophodan kao kiseonik

Radovi Nikole Kneževića (43) širokog su spektra. Od elektronskih uređaja – gedžeta, nameštaja, lampi, upotrebnih predmeta u keramici, staklu, drvetu do rančeva. Školovan na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, na Odseku za industrijski dizajn, gde trenutno predaje i piše doktorat, učestvovao je na tridesetak izložbi, u domovini i inostranstvu. Dobitnik je i velikog broja nagrada.

Njegova samostalna izložba „Dizajn kao kiseonik”, na kojoj će posetioci videti 61 rad, biće otvorena u ponedeljak, 19. septembra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Posebna poslastica jeste najavljeni dolazak Dejana Suđića, direktora Muzeja dizajna iz Londona na otvaranje, a koji je i autor teksta pratećeg kataloga izložbe koju će posetioci moći da pogledaju do 22. oktobra.

Zauzet oko postavke u muzeju, konsultacija sa studentima, radu na seriji elektronskih uređaja za naručioca iz Italije, opremanja fitnes centra za drugog klijenta iz Japana, Knežević, čije je ime uvršćeno u 100 najboljih dizajnera današnjice kuće „Tašen” i čiji su radovi redovni u stručnim publikacijama i časopisima poput „Designe Now”, za čitaoce „Politike” dao je svoje viđenje savremenog dizajna.

Koliko je Srbija „gostoljubiva” za industrijski dizajn?

Možete se baviti dizajnom i u Zimbabveu i na Papui Novoj Gvineji. Ljudske potrebe postoje svuda na planeti i dizajneri su tu da ih prepoznaju i zadovolje. Problem kod nas je nemogućnost promocije profesije na isti način na koji se to odvija u zemljama koje smatramo civilizovanim. Jednom kada se stekne dovoljan broj stranih klijenata sa dovoljno poverenja, da se isključi dogovaranje „licem u lice”, saradnja preko interneta Srbiju stavlja na izuzetno mesto za bavljenje industrijskim dizajnom.

Da li naše kompanije imaju sluha za savremeno dizajniran proizvod?

Svakako. I te kako shvataju potrebu za dobro dizajniranim proizvodima. Međutim, do tog stava nisu došli planskim obrazovanjem uz pomoć medija, muzeja ili seminara u privrednim komorama. Shvatili su to direktno na tržištu. Druga stvar je nedostatak kapitala. Kada se firma nađe u problemu, prva stvar kojoj se seku investicije je razvoj novih proizvoda, što je velika greška.

Koliko je bilo teško napraviti selekciju radova za izložbu?

Kada sam planirao postavku, vodio sam se željom da bude zanimljiva i dinamična; da prikažem sve oblasti rada. U portfoliju imam veliki broj konceptualnih rešenja, idejnih projekata, realizovanih proizvoda, prototipova i modela, što sve zajedno čine zanimljivu celinu. Prikazani radovi na najjasniji način opisuju tu celinu.

Sa kojim materijalom volite da radite i koliko traje proces upoznavanja sa nekom oblašću pre nego što započnete konkretno rešenje? Za magistarski rad tema vam je bila kabina bagera; šta ste do tog trenutka znali o potrebama jednog bageriste?

Kada se radi za poznatog klijenta, cilj je da se sve odvija brzo. Minimum vremena za inicijalnu fazu upoznavanja sa izazovima, tehnologijom, materijalima, funkcijom i ergonomijom traje od dve nedelje do dva meseca, u zavisnosti od složenosti. Nisam vezan za neke posebne materijale. Zapravo, svaki materijal ima određene karakteristike koje mogu da budu odgovarajuće u određenoj situaciji i primeni.

Kod kabine bagera osnovni izazov je bila ergonomija, drugim rečima, odnosi delova ljudskog tela i ponašanje u radnim uslovima. Naravno, nisam znao apsolutno ništa. Kada sam krenuo sa radom, prvo što sam morao da uradim je da sednem u kabinu i upoznam se sa načinom rada.

Predajete na Fakultetu primenjenih umetnosti, kuda usmeravate mlađe kolege?

Pokušavam da im objasnim da niko, pa ni ja, ne ceni talenat već rad, posvećenost, istrajnost i fokusiranost. Talenat je dobrodošao, ali sam za sebe ne znači ništa. Sa druge strane, teškim, upornim, istrajnim radom neko ko nije talentovan može da postigne mnogo. Fakultet primenjenih umetnosti i Odsek industrijski dizajn su po mom mišljenju zaista najbolji u našoj zemlji, pa i u regionu. Plan i program koji su postavili profesori Bogoljub Teofanović, Kosta Krsmanović i Dušan Vuksan su osnova za svakog mladog dizajnera. Ali kao i svuda znanje ne dolazi samo od sebe.

Šta je danas dizajn?

Dizajn može biti sve. Može biti strogo funkcionalan, može biti poetičan, može biti pogled u budućnost, poigravanje sa prošlošću. To je široko polje gde čovek može da iskaže najdublje porive kreativnosti.

Da li je to nova vrsta umetnosti?

Svakako. I to čista apstrakcija.