Трампово магично здравље потврдио доктор Оз

Име доктора Мехмета Оза било је потезано и у сенатским саслушањима и прозивано у извештајима његових колега, убеђених да тај некада цењени кардиоторакални хирург у својој популарној телевизијској емисији промовише научно неутемељене здравствене третмане и сумњиве производе. Последњи „производ” чију је медицинску беспрекорност доктор Оз представио био је председнички кандидат Доналд Трамп.

Док се Хилари Клинтон након краћег боловања због упале плућа враћа у кампању, оптерећена падом популарности и све снажнијим сумњама у њено медицинско стање, Трамп је изабрао шоу доктора Оза како би нацији најзад предочио детаље о свом здрављу, безмало савршеном, како се, самоуверен и разметљив као и увек, неизоставно похвалио. О томе како га одржава изнео је неколико оригиналних медицинских схватања: на пример, да се у тренинг, у шта обично спадају џогинг и разне телесне вежбе, могу рачунати и жустро шпартање бином и гестикулисање на предизборним скуповима. Такође, да је врућина на тим зборовима, добро посећеним, што није пропустио да истакне, таква да се они могу сматрати неком врстом сауне, са свим њеним благотворним последицама по здравље.

За добро стање свог организма Трамп верује да има да захвали и голфу, који пасионирано игра. Бараку Обами, такође љубитељу тог спорта, међутим, пребацио је да више времена проводи на терену за голф него радећи свој посао. Истина, Трамп каже да већ сада, због обавеза око кампање, запоставља љубав према голфу, па би га, ваљда, још више занемарио ако би се уселио у Белу кућу.

Трамп би, у седамдесетој години живота, ако буде победио на изборима у новембру, постао најстарији председник којег су САД имале. Али, он се, како је рекао у емисији доктора Оза, осећа као тридесетогодишњак. То је, одговорио је Трамп на питање домаћина, оно што види када стане пред огледало.

Судећи по његовим речима, Трампу се здравље с годинама чак и поправља. Некада је, како је признао, патио од повремених грозница због ваздушних алергена, али и то се проредило. Једино што благо квари готово идеалну слику његовог здравља јесте холестерол, који држи на нормалном нивоу узимањем лека по имену статин, тако да ни то више не представља проблем. Могао би, сложио се и Трамп, који има 107 килограма и нескривени је љубитељ брзе хране, мало и да ослаби, до десет килограма.

Председнички кандидат Републиканске странке није одбацио ни сугестију да је обавеза оних који желе да воде Америку да објаве свој комплетан медицински извештај, што је раније избегавао, ако се не рачуна писмо његовог лекара у којем је оцењен као особа која би, уколико буде изабран, била најздравији председник у историји САД. Невоља с том оценом је што ју је лекар, како је касније признао, потписао након петоминутног овлашног прегледа. Трампов штаб је пре два дана, међутим, објавио резултате последњег његовог прегледа код лекара, у којем се наводе подаци о његовој телесној маси, контролисаном проблему с холестеролом и нормалном крвном притиску. Трамп има телесну издржљивост да без прекида истраје у кампањи која се по напорности не може мерити ни с једном претходном, као и за јединствено захтеван посао председника САД, констатовано је у саопштењу, уз очевидну жаоку одапету ка Клинтоновој, којој је због исцрпљености од упале плућа позлило на комеморацији 15 година од терористичког напада 11. септембра, након чега се повукла из кампање на неколико дана.

О здрављу Клинтонове, која је, као и Трамп, досад одбијала да о тој теми предочи комплетан извештај, противно обичају претендената на Белу кућу, из републиканских кругова су и раније ширене гласине како није нимало добро, већ да је кандидаткиња демократа болесна озбиљно, можда и на смрт. То подозрење, првобитно ограничено на присталице Трампа, сада се шири и на гласаче демократа. Према последњој анкети „Хафингтон поста” и агенције за испитивање тржишта и јавног мњења „Југав”, у чврстину њеног здравља сада верује 64 процента демократа, што је 20 одсто мање него пре тетурања Клинтонове на комеморацији. Укупно посматрано, 39 процената Американаца верује да је она довољно доброг здравља да би била председник – тек један одсто више него што има оних који у то не верују, док 23 процента кажу да нису сигурни. Недељу дана раније, веровало јој је 52 одсто Американаца, 33 није, а 16 процената се колебало. У последњој анкети, постотак оних који су сигурни да је Трамп солидног здравља практично је непромењен, па чак и нешто виши: 63 процента, наспрам ранијих 62.

Након гостовања код популарног доктора Оза, могуће је да је Трамп убедио још понекога. Клинтонова сад може да се нада како ће сумње у њено здравље барем код неких развејати извештај докторке Бардак, која је навела да је она савршено способна да буде председник и да нема озбиљнијих медицинских проблема. Једине тегобе које је, изузев акутних мука с упалом плућа, констатовала докторка Бардак јесу хипотироидно стање, уобичајено за особе у годинама Клинтонове, која је рођена 1947, као и сезонске алергије, синуситис и инфекција уха, које је добила почетком ове године.

Јесте да је Трамп, у свом маниру, ширио теорије завера о противници и  посезао за неозбиљним извештајима како би доказао своје здравље, али је Клинтонова изгубила на овој теми изборне кампање. Њено отезање с објављивањем комплетног медицинског извештаја, уз несвестицу у најнезгоднијем тренутку, како оцењују поједини коментатори у светским медијима, као да је потврдило имиџ Клинтонове као превртљиве политичарке која увек нешто крије од јавности.

У свим тим расправама су се загубиле интересантније теме: на пример, то како је Трамп код доктора Оза опет рекао да би укинуо Обамин закон о здравственој заштити, којим је она обухватила много више Американаца него раније, али и даље није умео да објасни чиме би тачно заменио систем актуелног председника. Социјалне теме су оне на које се Клинтонова намерава усредсредити у наредној фази кампање, критичној јер избори се ближе а Трамп ју је по подршци гласача, судећи према последњим истраживањима, сустигао, можда и престигао, премда још планира огромне пореске олакшице најбогатијем слоју, једва нешто мање од оних које је најављивао на почетку кампање.

Тако се Обама, током одсуства Клинтонове, први пут соло иступом директно укључио у кампању, критикујући милијардера Трампа као човека који никад није показао да мари за радничка права. Клинтоновој помажу и сенатори Елизабет Ворен и Берни Сандерс, који се против ње борио за кандидатуру демократа. Њих двоје, с угледом политичара који су се увек залагали за социјална права, данас ће агитовати за Клинтонову у Охају, једној од америчких држава за које се очекује да ће преломити исход избора. У Охају, као и у другим кључним државама, Ајови, Флориди и Невади, Трамп је прешао у вођство, док се у Северној Каролини, јавља Ројтерс, изједначио с Клинтоновом, која је донедавно у свима њима бележила више присталица. Управо у Северној Каролини Клинтонова се вратила у кампању након боловања, завршавајући митинг класиком Џејмса Брауна „I Feel Good” – „Осећам се добро”.