Trampovo magično zdravlje potvrdio doktor Oz

Ime doktora Mehmeta Oza bilo je potezano i u senatskim saslušanjima i prozivano u izveštajima njegovih kolega, ubeđenih da taj nekada cenjeni kardiotorakalni hirurg u svojoj popularnoj televizijskoj emisiji promoviše naučno neutemeljene zdravstvene tretmane i sumnjive proizvode. Poslednji „proizvod” čiju je medicinsku besprekornost doktor Oz predstavio bio je predsednički kandidat Donald Tramp.

Dok se Hilari Klinton nakon kraćeg bolovanja zbog upale pluća vraća u kampanju, opterećena padom popularnosti i sve snažnijim sumnjama u njeno medicinsko stanje, Tramp je izabrao šou doktora Oza kako bi naciji najzad predočio detalje o svom zdravlju, bezmalo savršenom, kako se, samouveren i razmetljiv kao i uvek, neizostavno pohvalio. O tome kako ga održava izneo je nekoliko originalnih medicinskih shvatanja: na primer, da se u trening, u šta obično spadaju džoging i razne telesne vežbe, mogu računati i žustro špartanje binom i gestikulisanje na predizbornim skupovima. Takođe, da je vrućina na tim zborovima, dobro posećenim, što nije propustio da istakne, takva da se oni mogu smatrati nekom vrstom saune, sa svim njenim blagotvornim posledicama po zdravlje.

Za dobro stanje svog organizma Tramp veruje da ima da zahvali i golfu, koji pasionirano igra. Baraku Obami, takođe ljubitelju tog sporta, međutim, prebacio je da više vremena provodi na terenu za golf nego radeći svoj posao. Istina, Tramp kaže da već sada, zbog obaveza oko kampanje, zapostavlja ljubav prema golfu, pa bi ga, valjda, još više zanemario ako bi se uselio u Belu kuću.

Tramp bi, u sedamdesetoj godini života, ako bude pobedio na izborima u novembru, postao najstariji predsednik kojeg su SAD imale. Ali, on se, kako je rekao u emisiji doktora Oza, oseća kao tridesetogodišnjak. To je, odgovorio je Tramp na pitanje domaćina, ono što vidi kada stane pred ogledalo.

Sudeći po njegovim rečima, Trampu se zdravlje s godinama čak i popravlja. Nekada je, kako je priznao, patio od povremenih groznica zbog vazdušnih alergena, ali i to se proredilo. Jedino što blago kvari gotovo idealnu sliku njegovog zdravlja jeste holesterol, koji drži na normalnom nivou uzimanjem leka po imenu statin, tako da ni to više ne predstavlja problem. Mogao bi, složio se i Tramp, koji ima 107 kilograma i neskriveni je ljubitelj brze hrane, malo i da oslabi, do deset kilograma.

Predsednički kandidat Republikanske stranke nije odbacio ni sugestiju da je obaveza onih koji žele da vode Ameriku da objave svoj kompletan medicinski izveštaj, što je ranije izbegavao, ako se ne računa pismo njegovog lekara u kojem je ocenjen kao osoba koja bi, ukoliko bude izabran, bila najzdraviji predsednik u istoriji SAD. Nevolja s tom ocenom je što ju je lekar, kako je kasnije priznao, potpisao nakon petominutnog ovlašnog pregleda. Trampov štab je pre dva dana, međutim, objavio rezultate poslednjeg njegovog pregleda kod lekara, u kojem se navode podaci o njegovoj telesnoj masi, kontrolisanom problemu s holesterolom i normalnom krvnom pritisku. Tramp ima telesnu izdržljivost da bez prekida istraje u kampanji koja se po napornosti ne može meriti ni s jednom prethodnom, kao i za jedinstveno zahtevan posao predsednika SAD, konstatovano je u saopštenju, uz očevidnu žaoku odapetu ka Klintonovoj, kojoj je zbog iscrpljenosti od upale pluća pozlilo na komemoraciji 15 godina od terorističkog napada 11. septembra, nakon čega se povukla iz kampanje na nekoliko dana.

O zdravlju Klintonove, koja je, kao i Tramp, dosad odbijala da o toj temi predoči kompletan izveštaj, protivno običaju pretendenata na Belu kuću, iz republikanskih krugova su i ranije širene glasine kako nije nimalo dobro, već da je kandidatkinja demokrata bolesna ozbiljno, možda i na smrt. To podozrenje, prvobitno ograničeno na pristalice Trampa, sada se širi i na glasače demokrata. Prema poslednjoj anketi „Hafington posta” i agencije za ispitivanje tržišta i javnog mnjenja „Jugav”, u čvrstinu njenog zdravlja sada veruje 64 procenta demokrata, što je 20 odsto manje nego pre teturanja Klintonove na komemoraciji. Ukupno posmatrano, 39 procenata Amerikanaca veruje da je ona dovoljno dobrog zdravlja da bi bila predsednik – tek jedan odsto više nego što ima onih koji u to ne veruju, dok 23 procenta kažu da nisu sigurni. Nedelju dana ranije, verovalo joj je 52 odsto Amerikanaca, 33 nije, a 16 procenata se kolebalo. U poslednjoj anketi, postotak onih koji su sigurni da je Tramp solidnog zdravlja praktično je nepromenjen, pa čak i nešto viši: 63 procenta, naspram ranijih 62.

Nakon gostovanja kod popularnog doktora Oza, moguće je da je Tramp ubedio još ponekoga. Klintonova sad može da se nada kako će sumnje u njeno zdravlje barem kod nekih razvejati izveštaj doktorke Bardak, koja je navela da je ona savršeno sposobna da bude predsednik i da nema ozbiljnijih medicinskih problema. Jedine tegobe koje je, izuzev akutnih muka s upalom pluća, konstatovala doktorka Bardak jesu hipotiroidno stanje, uobičajeno za osobe u godinama Klintonove, koja je rođena 1947, kao i sezonske alergije, sinusitis i infekcija uha, koje je dobila početkom ove godine.

Jeste da je Tramp, u svom maniru, širio teorije zavera o protivnici i  posezao za neozbiljnim izveštajima kako bi dokazao svoje zdravlje, ali je Klintonova izgubila na ovoj temi izborne kampanje. Njeno otezanje s objavljivanjem kompletnog medicinskog izveštaja, uz nesvesticu u najnezgodnijem trenutku, kako ocenjuju pojedini komentatori u svetskim medijima, kao da je potvrdilo imidž Klintonove kao prevrtljive političarke koja uvek nešto krije od javnosti.

U svim tim raspravama su se zagubile interesantnije teme: na primer, to kako je Tramp kod doktora Oza opet rekao da bi ukinuo Obamin zakon o zdravstvenoj zaštiti, kojim je ona obuhvatila mnogo više Amerikanaca nego ranije, ali i dalje nije umeo da objasni čime bi tačno zamenio sistem aktuelnog predsednika. Socijalne teme su one na koje se Klintonova namerava usredsrediti u narednoj fazi kampanje, kritičnoj jer izbori se bliže a Tramp ju je po podršci glasača, sudeći prema poslednjim istraživanjima, sustigao, možda i prestigao, premda još planira ogromne poreske olakšice najbogatijem sloju, jedva nešto manje od onih koje je najavljivao na početku kampanje.

Tako se Obama, tokom odsustva Klintonove, prvi put solo istupom direktno uključio u kampanju, kritikujući milijardera Trampa kao čoveka koji nikad nije pokazao da mari za radnička prava. Klintonovoj pomažu i senatori Elizabet Voren i Berni Sanders, koji se protiv nje borio za kandidaturu demokrata. Njih dvoje, s ugledom političara koji su se uvek zalagali za socijalna prava, danas će agitovati za Klintonovu u Ohaju, jednoj od američkih država za koje se očekuje da će prelomiti ishod izbora. U Ohaju, kao i u drugim ključnim državama, Ajovi, Floridi i Nevadi, Tramp je prešao u vođstvo, dok se u Severnoj Karolini, javlja Rojters, izjednačio s Klintonovom, koja je donedavno u svima njima beležila više pristalica. Upravo u Severnoj Karolini Klintonova se vratila u kampanju nakon bolovanja, završavajući miting klasikom Džejmsa Brauna „I Feel Good” – „Osećam se dobro”.