Први туристички поглед на Београд из хеликоптера

„Како ви мислите да испаркирате ове хеликоптере”, забринуто пита новинар док чека на први туристички лет изнад Београда. Гледајући ескадрилу од пет челичних птица паркираних под конац – једна до друге, колеги већ избијају грашке зноја на лицу јер чује главнокомандујућег: „Има ли уопште довољно уља?”

Увежбана посада „Балкан хеликоптерса”, првог оператера за превоз путника у Србији, зачас је једну од летелица на помоћним точковима изгурала до кружне површине предвиђене за узлетање.

– Одмах да се договоримо. Пилоту стално морате бити на оку. Нипошто се, ако вам је глава драга, не приближавајте репу хеликоптера – заповеда капетан Горан Крнета последњи пут.

Све је спремно. Само још да скину врата и летелица може да се уздигне са земље.

– Чекајте, па зашто скидате врата? Шта ако испаднемо? – забринуто узвикује колегиница, док јој особље компаније објашњава да нема разлога за нервирање.

У групама по троје, распоређени према тежини, новинари се укрцавају у хеликоптере. Док се млађи брат авиона уздиже, уместо брујања мотора и пропелера, из слушалица допире стари добри хит „Лејди ин ред”. Осећа се налет адреналина. Срце све јаче лупа... Коначно, хеликоптер језди изнад хангара. Људи на земљи су све ситнији, а десетинама метара ниже у кукурузиштима и њивама Добановаца „смањују” се трактори и бале сена. Надлећемо део канала Галовица и пецарошки рај у Бечмену. У даљини је Авалски торањ, аеродром у Сурчину, новобеоградски блокови... Крстарење небом трајало је само неколико минута јер је за укрцавање чекало још тридесетак новинара и фоторепортера.

Захваљујући оваквом панорамском разгледању престонице из ваздуха Београд се приближио великим метрополама, као што су Лондон или Њујорк, где је поглед из птичје перспективе уобичајен део туристичке понуде. Ова услуга намењена је свима, али је истина да ће првенствено служити пословним људима, инвеститорима и имућнијим туристима. Јер, цена лета  је до 250 до 750 евра, у зависности од броја минута проведених на небу.

Место одакле се полеће није баш најатрактивније – хелидром је у Добановцима, због тога што „Балкан хеликоптерс” има свој хелидром само у том делу Београда.

– На располагању имамо пет хеликоптера, четири летелице су четвороседи, а једна има пет седишта. Реч је о америчким хеликоптерима који су веома једноставни и безбедни за вожњу. Њима управљају искусни војни пилоти. Најстарији у флоти је из 2008, али и он има мали број сати летења – открива пилот Горан Крнета, власник „Балкан хеликоптерса”, додајући да ће у сарадњи са градом и Директоратом цивилног ваздухопловства покушати да „релаксира” такозвану зону забрањеног летења, северно од аутопута према Новом Београду.

– Направићемо ваздушне трасе недалеко од Палате „Србија” и хотела „Југославија” према Калемегдану. Ту сада нема прелетања, али су ти делови реално најбезбеднији јер нису насељени – додаје пилот Крнета.

Туристичко разгледање престонице из хеликоптера већ је уписано у мапу Туристичке организације Београда.  О овој понуди туристи могу да се информишу на пулту у Кнез Михаиловој улици.

– Постоји мишљење да ова понуда није доступна свима, али није тако. У Београду се променила структура туриста, па сада све више долазе и они високо платежни гости – открива Јелена Станковић, из ТОБ-а.

Разгледање из ваздуха је могуће организовати у било које доба године. У Скупштини града најављују да ће што пре пронаћи нове локације за постављање хелидрома по ширем центру. До тада, да би се туристима омогућио лакши долазак до Добановаца који су од центра удаљени двадесетак километара, организоваће и превоз.

– Да ли ће за то бити коришћени градски туристички аутобуси или ћемо склопити уговор са неким такси удружењем ускоро ћемо одлучити – обећава Драгомир Петронијевић, члан Градског већа.

„Балкан хеликоптерс” једини је оператер који има све дозволе за комплетну хеликоптерску услугу. У флоти има пет летелица, али је у свету до сада произведено таквих више од 16.000 комада. Један кошта од 470.000 до 880.000 долара, у зависности да ли има један или више мотора.