Нова правила финансирања председничких избора

Уколико би се бар неке судије, односно један прекршајни суд у Србији, бавили случајевима финансирања политичких активности, то би могло да унапреди квалитет и ефикасност судског поступка. Одређене случајеве, као што су саобраћајни прекршаји у који су укључени странци, наши судови решавају одмах, па би слично могли да поступају и у случајевима везаним за изборе, оценио је Јуриј Топлак, словеначки експерт, који је урадио анализу ефеката примене Закона о финансирању политичких активности, у складу с препорукама из Акционог плана за поглавље 23 у преговорима с Европском унијом.

Акционим планом за ово поглавље предвиђено је да се најкасније до краја ове године усвоје измене и допуне Закона о финансирању политичких активности, што значи да би нова правила могла да буду проверена у пракси већ на председничким изборима 2017. Уколико, наравно, рок будe поштован. А за овај посао надлежно је Министарство финансија.

Ово министарство раније је радило на измени закона, а Татјана Бабић, директорка Агенције за борбу против корупције, подсећа да су представници ове регулаторне институције били део те радне групе. Био је већ урађен нацрт измена и допуна Закона о финансирању политичких активности, који је прошао и јавну расправу и добио позитивно мишљење Венецијанске комисије, с препорукама. Агенција је више пута, указује она, на разне начине отварала питања која се односе на Закон о финансирању политичких активности и његову примену.

Овог пута рад на овом закону мораће да добије епилог у Народној скупштини, будући да је то сада преузета обавеза у вези с преговарачким поглављем 23. И Топлакове препоруке из извештаја који је објављен ових дана вероватно ће бити усвојене.

Овај стручњак, професор уставног права на Правном факултету Универзитета у Марибору, дао је десет препорука како унапредити Закон о финансирању политичких активности, с акцентом на део о санкцијама за учињене повреде закона. Он је закључио и да је у последњих шест година забележен знатан напредак у области финансирања политичких активности у Србији, да су прописи углавном усклађени с међународним обавезама и омогућавају слободно изражавање политичког мишљења кроз прилоге и трошење. Али, како је истакао, транспарентност и ефикасност увек могу да буду унапређени.

Топлак је констатовао да Агенција за борбу против корупције нема овлашћења да санкционише, да су прекршајни судови преоптерећени „и често је потребно неколико година да Прекршајни суд, а потом и Прекршајни апелациони суд, донесу коначну одлуку”. Политика санкционисања у овој области, оценио је, могла би да буде делотворнија.

„То би се могло постићи тако да се Агенцији додели статус сличан царинским телима или другим релевантним институцијама, које могу да изричу казне на које постоји могућност жалбе суду”, једна је од Топлакових препорука.

Он је указао и да би губитак права на добијање средстава из јавних извора, као санкција, могао да се примењује на већи број потенцијалних повреда закона. Како напомиње, „у неколико развијених демократија, међу којима су Француска и Велика Британија, изабрани функционер губи мандат, уколико финансијски извештаји нису тачни”.

Топлак је препоручио и да се приходи и расходи кандидата и партија објављују онлајн пре избора, што је установљена међународна пракса. На тај начин гласачи, медији и релевантне институције могу благовремено да их процене. Поред тога, његова препорука је да сви трошкови кампање буду плаћени пре дана избора или неколико дана после избора, што би умањило ризик од корупције и ризик избегавања ограничења за прилоге.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија (ТС) каже да су Топлакове препоруке корисне и треба их уважити, али да њима нису обухваћени сви проблеми овог закона, па би приликом његових измена требало уважити још неке сугестије. Проблем су, на пример, „функционерске кампање”, односно злоупотреба јавне функције и јавних ресурса у изборној кампањи. Или дугорочни кредити које неке партије узимају да би финансирале кампању.

„Са становишта транспарентности и контроле финансирања изборне кампање, та могућност узимања кредита је штетна, јер шта онда Агенција контролише када добије те извештаје, шта контролише ако је неко, на пример, комплетно из кредита финансирао кампању? Зна се да је новац иницијално дошао одатле, али не зна се одакле ће то на крају бити плаћено, што обесмишљава овај концепт контроле финансирања”, сматра Ненадић.

Препоруке експерта ЕУ у доброј мери се поклапају са оним на шта је Транспарентност Србија указивала у претходним годинама, истиче Ненадић, додајући да је штета што ти проблеми нису отклоњени и раније, кад су на њих указивали ТС, Агенција за борбу против корупције или антикорупцијска стратегија из 2013. Када је реч о Топлаковим препорукама, неке су лако изводљиве (као, рецимо, онлајн објављивање прихода и расхода), само ако буде било воље. Једино код предлога да се агенцији додели статус сличан царинским телима, у ТС исказују већу дозу скепсе, будући да то решење „може бити проблематично са становишта јединства правног система у вођењу прекршајних поступака, јер је актуелним законом о прекршајима напуштен концепт у којем органи управе могу уместо судова одлучивати у првом степену таквих поступака”.