Nova pravila finansiranja predsedničkih izbora

Ukoliko bi se bar neke sudije, odnosno jedan prekršajni sud u Srbiji, bavili slučajevima finansiranja političkih aktivnosti, to bi moglo da unapredi kvalitet i efikasnost sudskog postupka. Određene slučajeve, kao što su saobraćajni prekršaji u koji su uključeni stranci, naši sudovi rešavaju odmah, pa bi slično mogli da postupaju i u slučajevima vezanim za izbore, ocenio je Jurij Toplak, slovenački ekspert, koji je uradio analizu efekata primene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, u skladu s preporukama iz Akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima s Evropskom unijom.

Akcionim planom za ovo poglavlje predviđeno je da se najkasnije do kraja ove godine usvoje izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, što znači da bi nova pravila mogla da budu proverena u praksi već na predsedničkim izborima 2017. Ukoliko, naravno, rok bude poštovan. A za ovaj posao nadležno je Ministarstvo finansija.

Ovo ministarstvo ranije je radilo na izmeni zakona, a Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, podseća da su predstavnici ove regulatorne institucije bili deo te radne grupe. Bio je već urađen nacrt izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je prošao i javnu raspravu i dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, s preporukama. Agencija je više puta, ukazuje ona, na razne načine otvarala pitanja koja se odnose na Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i njegovu primenu.

Ovog puta rad na ovom zakonu moraće da dobije epilog u Narodnoj skupštini, budući da je to sada preuzeta obaveza u vezi s pregovaračkim poglavljem 23. I Toplakove preporuke iz izveštaja koji je objavljen ovih dana verovatno će biti usvojene.

Ovaj stručnjak, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mariboru, dao je deset preporuka kako unaprediti Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, s akcentom na deo o sankcijama za učinjene povrede zakona. On je zaključio i da je u poslednjih šest godina zabeležen znatan napredak u oblasti finansiranja političkih aktivnosti u Srbiji, da su propisi uglavnom usklađeni s međunarodnim obavezama i omogućavaju slobodno izražavanje političkog mišljenja kroz priloge i trošenje. Ali, kako je istakao, transparentnost i efikasnost uvek mogu da budu unapređeni.

Toplak je konstatovao da Agencija za borbu protiv korupcije nema ovlašćenja da sankcioniše, da su prekršajni sudovi preopterećeni „i često je potrebno nekoliko godina da Prekršajni sud, a potom i Prekršajni apelacioni sud, donesu konačnu odluku”. Politika sankcionisanja u ovoj oblasti, ocenio je, mogla bi da bude delotvornija.

„To bi se moglo postići tako da se Agenciji dodeli status sličan carinskim telima ili drugim relevantnim institucijama, koje mogu da izriču kazne na koje postoji mogućnost žalbe sudu”, jedna je od Toplakovih preporuka.

On je ukazao i da bi gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora, kao sankcija, mogao da se primenjuje na veći broj potencijalnih povreda zakona. Kako napominje, „u nekoliko razvijenih demokratija, među kojima su Francuska i Velika Britanija, izabrani funkcioner gubi mandat, ukoliko finansijski izveštaji nisu tačni”.

Toplak je preporučio i da se prihodi i rashodi kandidata i partija objavljuju onlajn pre izbora, što je ustanovljena međunarodna praksa. Na taj način glasači, mediji i relevantne institucije mogu blagovremeno da ih procene. Pored toga, njegova preporuka je da svi troškovi kampanje budu plaćeni pre dana izbora ili nekoliko dana posle izbora, što bi umanjilo rizik od korupcije i rizik izbegavanja ograničenja za priloge.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) kaže da su Toplakove preporuke korisne i treba ih uvažiti, ali da njima nisu obuhvaćeni svi problemi ovog zakona, pa bi prilikom njegovih izmena trebalo uvažiti još neke sugestije. Problem su, na primer, „funkcionerske kampanje”, odnosno zloupotreba javne funkcije i javnih resursa u izbornoj kampanji. Ili dugoročni krediti koje neke partije uzimaju da bi finansirale kampanju.

„Sa stanovišta transparentnosti i kontrole finansiranja izborne kampanje, ta mogućnost uzimanja kredita je štetna, jer šta onda Agencija kontroliše kada dobije te izveštaje, šta kontroliše ako je neko, na primer, kompletno iz kredita finansirao kampanju? Zna se da je novac inicijalno došao odatle, ali ne zna se odakle će to na kraju biti plaćeno, što obesmišljava ovaj koncept kontrole finansiranja”, smatra Nenadić.

Preporuke eksperta EU u dobroj meri se poklapaju sa onim na šta je Transparentnost Srbija ukazivala u prethodnim godinama, ističe Nenadić, dodajući da je šteta što ti problemi nisu otklonjeni i ranije, kad su na njih ukazivali TS, Agencija za borbu protiv korupcije ili antikorupcijska strategija iz 2013. Kada je reč o Toplakovim preporukama, neke su lako izvodljive (kao, recimo, onlajn objavljivanje prihoda i rashoda), samo ako bude bilo volje. Jedino kod predloga da se agenciji dodeli status sličan carinskim telima, u TS iskazuju veću dozu skepse, budući da to rešenje „može biti problematično sa stanovišta jedinstva pravnog sistema u vođenju prekršajnih postupaka, jer je aktuelnim zakonom o prekršajima napušten koncept u kojem organi uprave mogu umesto sudova odlučivati u prvom stepenu takvih postupaka”.