Поноснији на параду

„Да ли је супер? Није супер! Да ли је боље? Боље је!”, резимирала је своје утиске са овогодишње Параде поноса Ана Брнабић, министарка за државну управу и локалну самоуправу и једина представница Владе Србије на овогодишњем скупу.

Са овим утиском могли би се сложити сви који већ годинама прате ову манифестацију – почев од новинара који су пре само шест година марицама били евакуисани, јер су помахнитали навијачи решили да пребију све који им се нађу на путу, преко хомосексуалаца, па до полицајаца који су увек први на удару разуздане гомиле. 

Чињеница је да је о безбедности једног учесника параде и ове године бринуло пет полицајаца у пуној борбеној опреми, али је ово прва која је одржана без иједног инцидента – пре само шест година било је повређено више од 120 полицајаца и 17 демонстраната, а Београд је буквално био демолиран.

Као неко ко већ годинама извештава о Паради поноса могу да констатујем да је ово био први скуп у коме се тензија у ваздуху није могла „сећи” ножем.

Први пут сам на паради видела велики број родитеља са малом децом – проста логика говори да су тој деци маме и тате ипак морале да објасне неке ствари пре него што су их извели на улицу на којој су неке тете шетале загрљене, а неке чике се љубиле у уста.

У баштама кафића које су претходних година биле замандаљене и додатно обезбеђене решеткама у недељу су седели Београђани и мирно испијали јутарњу кафу – у поворци сам видела и много својих пријатеља који овај дан викенда обично проводе у Кошутњаку, на Ади или на Авали.

Међутим, и ове године је у тој шареној гомили која се кретала на релацији Славија – Трг републике најмање било ЛГБТ активиста. На једног припадника геj популације долазило је девет особа које нису носиле заставу дугиних боја – новинара, дипломата, представника цивилног сектора, хипстера из круга двојке који не пропуштају ниједан градски „ивент”, опозиционих политичара, бораца за људска права, представника УН канцеларија, глумаца, градских шмизли које параду схватају као прилику да прошетају најновије крпице из колекције јесен–зима и наравно – Биљана Србљановић.

Кума прошлогодишње параде и особа која у свим својим јавним наступима заговара мир, љубав и толеранцију према свима, интолерантна само према онима који мисле различито од ње.

Одговор на омиљено питање Срба – а колико то кошта дали су представници Параде поноса прошле године.

Сама организација овог догађаја је око 27.000 евра, а МУП Србије је прошле године, на захтев Геј лезбијског инфо центра саопштио да ангажовање полиције државу кошта око 300.000 евра.

А пре него што почнете да пишете коментар, сетите се да један људски живот нема цену.