Од Ролан Гароса нисам уживао

Од нашег извештача

Ница - Интервју који је планиран да буде први Ђоковићев после пораза у финалу Ју-Ес опена пре десетак дана у Њујорку, али и неуспеха на Вимблдону и Олимпијади у Рио де Жанеиру, био је све само не уобичајен. Светски број 1 је био очигледно више филозофски него спортски расположен.

Ђоковић, иако у друштву Серене Вилијемс, апсолутно најбољег појединца белог каравана у овом миленијуму, али и са великим шансама да до краја каријере постане најбољи руковалац рекетом свих времена, био је највећа звезда прекјучерашњег отварања Академије Патрика Муратоглуа у околини Нице.

На конференцији за медије готово сва питања су била њему постављана. После ње, више пута смо почињали интервју, али никако да одмакнемо од првог питања, јер су Новака растрзали на све стране. Свако је хтео да бар мало поприча са бројем 1, да направи селфи, да узме аутограм. А то нису били обични навијачи, него ВИП личности овог краја Француске.

И да на крају не беше Новакове пословичне љубазности, не би интервјуа ни било. Али, мада су га чак и организатори спречавали, јер су осталим новинарима обећали да неће бити појединачних разговора за медије, он је инсистирао да бар неколико минута посвети једином земљаку на отварању највеће академије у Европи.

– Заправо све је то у сенци развоја и процеса који тренутно доживљавам као човек – наставио је најдоминантнији тенисер ове деценије. Желео бих да на неки начин све ово испадне онако како је божја воља у смислу да поново максимално уживам у тенису јер нисам имао велики ужитак у последњих неколико месеци. Од Ролан Гароса дешавале су се многе ствари у мени, као део транзиције која ме је мало спутавала од оригиналног и најбитнијег осећаја који сам имао на почетку и због кога сам почео да играм тенис.

Још један уздах, секунд-два размишљања, па наставак монолога:

– Дакле, то ми је најважније, да вратим ужитак и вратим осећај припадности терену у турнирским условима. Јер када нисам на турниру, налазим пуно среће да играм тенис. Али тај притисак, амбијент који влада у тој средини, можда у последњем периоду, представља превелико оптерећење за мене и зато нисам уживао. Сада сам у фази живота када, као и сваки човек, доживљавам промене и потпуно сам отворен према Универзуму да ми постави ствари у животу и каријери онако како је божја воља, онако како треба да буде, а ја ћу с друге стране и даље да се трудим да заступам праве животне вредности, да пронађем срећу у сваком тренингу, у свему што радим јер је то смисао живота.

Слаже се да се много тога променило толико жељеном победом у Паризу.

– Није само притисак после освајања Ролан Гароса у питању, вероватно је дошло и мало до засићења. Неке ствари су се тако поклопиле да нисам имао психичку свежину која ми је требала за Вимблдон, Ју-Ес опен и Олимпијаду.

Ко зна, можда се освајање Купа мускетара покаже као велика раскрсница у Новаковом животу.

– Осећам да сам у фази велике промене. И тренутно ми је то једино у глави. Мање ме интересују успех, достигнућа, трофеји. Никада нисам ни играо тенис због тога а сада ми је то и још мање релевантно, колико сам тај осећај играња

После њујоршког финала са Вавринком и проблема са ноктима, било је разних прича. Да је много крварио, да је неопходна операција...

– Није било толико драстично, хвала богу. Са ноктима је сада све у реду – објаснио је Ђоковић а онда уз осмех додао: –Моје тело више није тело 20-годишњака, то је сигурно. Играм преко десет година на врхунском нивоу, на неки начин све то има своју цену. С друге стране, уверен сам да ће ми начин на који приступам животу, тренинзима, опоравку и старању о свом телу, дати дуговечност у каријери, што ја тражим.

И за крај, да не буде дилеме са каквим амбицијама светски број 1 улази у завршницу сезоне у којој брани титуле у Пекингу, Шангају Паризу и на Мастерсу у Лондону.

– Знам да када се заврши Ју-Ес опен, људи мисле да је сезона готова, јер више нема грен слемова, али још није. Има још важних турнира у овој години. Желим прво њих да одиграм па ћу се окренути наредној – потврдио је да ће одиграти сва важна такмичења до краја 2016, иако је због разних повреда та дилема постојала у јавности.

Огроман притисак на браћи

Ђоковић је открио и шта се дешава са Марком и Ђорђем.

– Моја браћа су престала да играју тенис, јер им је било јако тешко. Није лако бити као Серена и Венус Вилијамс које су редак пример у спорту да сестре успеју. Моја браћа су четири и осам година млађи од мене. Играли су тенис, били су у сенци мојих успеха, покушали су да остваре каријере, али нису успели. Сада покушавају да схвате шта сами желе од живота. Откако су оставили тенис, као да им је лакнуло. Био је огроман притисак на њима.